Kraj Sāvatthīja. „Monasi, sa neznanjem kao uslovom, (nastaju) mentalni obrasci; sa mentalnim obrascima kao uslovom… Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.” Kad je ovo bilo izrečeno, neki monah ovako reče Blaženome: „Poštovani, koja je to starost i smrt i čija je ta starost i smrt?” „To nije ispravno pitanje”, reče Blaženi. „Monaše, ako bi neko rekao: ’Koja je to starost i smrt i čija je ta starost i smrt?’ ili ako bi rekao: ’Starost i smrt su jedno, a onaj kome pripadaju starost i smrt je drugo’, oba ta iskaza imaju isto značenje, samo su reči drugačije. Monaše, ako postoji gledište: ’Duša i telo su isto’, tada nema svetačkog života. Ako postoji gledište: ’Duša je jedno, a telo drugo’, tada nema svetačkog života. Ne priklanjajući se nijednoj od tih krajnosti, Tathāgata podučava Dhammu koja je u sredini: ’Sa rođenjem kao uslovom, starost i smrt nastaju’.” „Poštovani, koje je to rođenje i čije je to rođenje?” „To nije ispravno pitanje”, reče Blaženi. „Monaše, ako bi neko rekao: ’Koje je to rođenje i čije je to rođenje?’ ili ako bi rekao: ’Rođenje je jedno, a onaj kome pripada rođenje je drugo’, oba ta iskaza imaju isto značenje, samo su reči drugačije. Monaše, ako postoji gledište: ’Duša i telo su isto’, tada nema svetačkog života. Ako postoji gledište: ’Duša je jedno, a telo drugo’, tada nema svetačkog života. Ne priklanjajući se nijednoj od tih krajnosti, Tathāgata podučava Dhammu koja je u sredini: ’Sa bivanjem kao uslovom, rođenje nastaje’.