Kraj Sāvatthīja. U to vreme dva monaha, međusobno bliski i učenici poštovanog Mahākappine, otidoše do Blaženog. I Blaženi ih vide još iz daleka kako dolaze, Videvši ih, ovako reče monasima: „Monasi, vidite li ona dva monaha kako dolaze, prijatelje, učenike Kappine?” „Vidimo, poštovani.” „Ti monasi su velike moći, velikog uticaja. Nema postignuća koje ti monsi još nisu ostvarili. Oni ovde i sada, stekavši neposredno znanje, dostižu i borave na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica s razlogom napuštaju dom i odlaze u beskućnike.” Tako reče Blaženi. A kada je Srećni to izgovorio, i ovo dodade Učitelj: „Prijatelji su zaista ova dva monaha, dugo vremena u slozi žive. U slozi živi i njihova Dhamma, sa Dhammom koju je objavio Buda. Dobro ih je obučio Kappina, u Dhammi koju objavljuju plemeniti. Nose svoja poslednja tela, pobedivši Māru i njegovu vojsku.”