Ali, monasi, kada neko ne namerava, ne planira i nema prikrivenu sklonost, tada nema osnove za održavanje svesti. Kada nema osnove, svest se ne ustaljuje. Kada svest nije ustaljena i ne jača, ne dolazi do ulaska mentalno-materijalnog. Sa nestankom mentalno-materijalnog, šest područja čula nestaju… Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.”

4. Kaḷāra Khattiya

Namera (3) Kraj Sāvatthīja. „Monasi, ono što neko namerava, ono što planira i ono prema čemu ima prikrivenu sklonost – to postaje osnova za održavanje svesti. Kada postoji osnova, svest se tu ustali. Kada se svest ustali i ojača, postoji priklanjanje. Kada postoji priklanjanje, postoji dolazak i odlazak. Kada postoji dolazak i odlazak, postoji umiranje i rađanje. Kada postoji umiranje i rađanje, nastaju buduće rođenje, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje. Čak i ako, monasi, neko ne namerava i ne planira, ali još uvek ima prikrivenu sklonost ka nečemu, to postaje osnova za održavanje svesti. Kada postoji osnova, svest se tu ustali. Kada se svest ustali i ojača, postoji priklanjanje. Kada postoji priklanjanje, postoji dolazak i odlazak. Kada postoji dolazak i odlazak, postoji umiranje i rađanje. Kada postoji umiranje i rađanje, nastaju buduće rođenje, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.