U vezi s tim, monasi, dobro upućen plemeniti učenik pažljivo i temeljno razmatra uslovljeni nastanak: „Kada ovo jeste, i ono postoji; sa nastankom ovoga, nastaje i ono. Kada ovo nije, ni ono ne postoji; sa nestankom ovoga, nestaje i ono. Dakle: ’Sa neznanjem kao uslovom, mentalni obrasci nastaju; sa mentalnim obrascima kao uslovom, svest nastaje… Tako nastaje čitav ovaj okean patnje. Ali sa slabljenjem i nestankom neznanja, mentalni obrasci nestaju; sa nestankom mentalnih obrazaca, svest nestaje… Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.”

4. Kaḷāra Khattiya

Namera (1) Kraj Sāvatthīja. „Monasi, ono što neko namerava, ono što planira i ono prema čemu ima prikrivenu sklonost – to postaje osnova za održavanje svesti. Kada postoji osnova, svest se tu ustali. Kada se svest ustali i ojača, u budućnosti se stvara novo bivanje. Sa stvaranjem novog rođenja kao uslovom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje. Čak i ako, monasi, neko ne namerava i ne planira, ali još uvek ima prikrivenu sklonost ka nečemu, to postaje osnova za održavanje svesti. Kada postoji osnova, svest se tu ustali. Kada se svest ustali i ojača, u budućnosti se stvara novo bivanje. Sa stvaranjem novog rođenja kao uslovom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.