Ali sada, Kassapa, stariji monasi niti žive u šumi, niti govore u prilog života u šumi; niti prose hranu, niti govore u prilog prošenja hrane; niti nose odbačenu odeću, niti govore u prilog nošenja odbačene odeće; niti nose samo tri ogrtača… niti imaju malo želja… niti su zadovoljni… niti su osamljeni… niti su povučeni… niti su energični, niti govore u prilog energičnosti. Sada, kada se pojavi monah koji je poznat, slavan, koji dobija ogrtače, hranu, boravište i lekove – stariji monasi ga pozivaju da sedne: ’Dođi, monaše. Kako ti je ime? Ovo je zaista čestit monah, ovaj monah želi društvo sabraće u svetačkom životu! Dođi, monaše, sedi na ovo mesto.’ Onda, Kassapa, novi monasi pomisle: ’Kažu da je onaj monah koji je poznat, slavan, koji dobija ogrtače, hranu, boravište i lekove – takvog monaha stariji monasi pozivaju da sedne: ’Dođi, monaše. Kako ti je ime? Ovo je zaista čestit monah, ovaj monah želi društvo sabraće u svetačkom životu! Dođi, monaše, sedi na ovo mesto.’ Oni slede taj primer. I to im dugo vremena bude na štetu i patnju. Ako bi neko, Kassapa, govoreći ispravno, rekao: ’Oni koji žive svetačkim životom su ugroženi opasnostima po svetački život, oni koji žive svetačkim životom su savladani onim što ugrožava svetački život’ – upravo sada bi, govoreći ispravno, to rekao.”

1. Kassapa

Zadubljenja i neposredna znanja Kraj Sāvatthīja. „Monasi, kad god poželim, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazim i ostajem na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Isto tako, monasi, i Kassapa, kad god poželi, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja.