Kraj Sāvatthīja. „Monasi, ako bi neko ujutro podelio stotinu velikih lonaca hrane, ako bi neko u podne podelio stotinu velikih lonaca hrane, ako bi neko uveče podelio stotinu velikih lonaca hrane, a neko drugi ujutro, u podne ili uveče negovao prijateljsku ljubav, makar onoliko kratko koliko treba da se krava povuče za vime, taj drugi bi uživao veći plod. Zato, monasi, treba da vežbate: ’Razvijaćemo oslobođenje uma uz pomoć prijateljske ljubavi, tako što ćemo je često vežbati, njome ovladati, temeljno praktikovati, održavati, uvećavati i na pravi način koristiti.’ Tako sebe treba da vežbate.”

1. Poređenja

Koplje Kraj Sāvatthīja. „Monasi, zamislite koplje oštrog vrha i čoveka koji na njega naiđe, te pomisli: 'Svojom rukom ili pesnicom ću ovo koplje oštrog vrha saviti, iskriviti, obmotati'. Šta mislite, monasi, da li bi on bio u stanju da svojom rukom ili pesnicom to koplje oštrog vrha savije, iskrivi, obmota?” „Ne bi, poštovani.” „A zašto?” „Takvo koplje, poštovani, nije lako saviti rukom ili pesnicom, nije lako iskriviti ili obmotati ga. Taj čovek bi doživeo jedino zamor i ozlojeđenost.”