„Je li uvo… nos… jezik… telo… um trajan ili prolazan?” „Prolazan, poštovani.” „A je li ono što je prolazno patnja ili sreća?” „Patnja, poštovani.” „Je li na ono što je prolazno, patnja i podložno promeni prikladno gledati ovako: ’To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’” „Sigurno da nije.” Videvši to, Rāhula, dobro upućen plemeniti učenik gubi interes za oko, gubi interes za uho, gubi interes za nos, gubi interes za jezik, gubi interes za telo, gubi interes za um. Pošto je izgubio interes, u njemu se strasti smiruju. Kako se strasti smiruju, tako [njegov um] oslobođen biva. Sa oslobođenjem dolazi i saznanje: ’Oslobođen sam’. On tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.”

1. Prvo poglavlje

Oblici, itd. Kraj Sāvatthīja. „Šta misliš, Rāhula, jesu li oblici… zvukovi… mirisi… ukusi… dodiri… mentalne pojave trajne ili prolazne?” „Prolazne, poštovani.” Videvši to, Rāhula, dobro upućen plemeniti učenik gubi interes za oblike… gubi interes za mentalne pojave. Pošto je izgubio interes, u njemu se strasti smiruju… On tada razume… ’Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.”

1. Prvo poglavlje

Svest