Kraj Sāvatthīja. „Monasi, dobitak, počast i slava su surovi, gorki i grubi, oni su prepreka za dostizanje najviše sigurnosti od ropstva. Da li ste čuli pred zoru starog šakala kako zavija?” „Jesmo, poštovani.” „Taj stari šakal, monasi, boluje od šuge. Nije mu prijatno u jazbini, nije mu prijatno pod drvetom, nije mu prijatno na otvorenom. Kuda god da krene, gde god da stane, gde god da sedne, gde god da legne, svuda ga snalazi nesreća i propast. Isto tako, monasi, neki monah, savladan dobitkom, počašću i slavom, uma kojim su oni ovladali, ne nalazi zadovoljstvo u praznoj kolibi, ne nalazi zadovoljstvo u podnožju drveta, ne nalazi zadovoljstvo na otvorenom. Kuda god da krene, gde god da stane, gde god da sedne, gde god da legne, svuda ga snalazi nesreća i propast. Tako su dobitak, počast i slava surovi, gorki i grubi, oni su prepreka za dostizanje najviše sigurnosti od ropstva. Zato, monasi, ovako treba da vežbate: ’Napustićemo dobitak, počast i slavu koji su se pojavili i nećemo dozvoliti da dobitak, počast i slava koji su se pojavili ovladaju našim umom i u njemu ostanu’.”

1. Prvo poglavlje

Verambha vetrovi