„Onda, učitelju Gotama, je li onaj ko čini delo jedan, a onaj koji doživljava (njegov rezultat) neko sasvim drugi?” „’Onaj ko čini delo je jedan, a onaj koji doživljava (njegov rezultat) neko sasvim drugi?’: to je druga krajnost. Ne priklanjajući s enijednoj od tih krajnosti, Tathāgata podučava Dhammu koja je u sredini: ’Sa neznanjem kao uslovom, mentalni obrasci nastaju; sa mentalnim obrascima kao uslovom, svest nastaje… Tako nastaje čitav ovaj okean patnje. Ali sa slabljenjem i nestankom neznanja, mentalni obrasci nestaju; sa nestankom mentalnih obrazaca, svest nestaje… Tako nestaje čitav ovaj okean patnje’.” Kada ovo bi izgovoreno, brahman reče Blaženom: „Zadivljujuće je to, učitelju Gotama, čudesno je to… Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”

5. Kućedomaćin

Đāṇussoṇi Kraj Sāvatthija. Jednoga dana brahman Đāṇussoṇi otide do Blaženog i pozdravi se sa njim, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče: „Kako to biva, učitelju Gotama? Da li sve postoji?” „’Sve postoji’: to je jedna krajnost.” „Onda, učitelju Gotama, da li sve ne postoji?” „’Sve ne postoji’: to je druga krajnost. Ne priklanjajući se nijednoj od tih krajnosti, Tathāgata podučava Dhammu koja je u sredini: Sa neznanjem kao uslovom, mentalni obrasci nastaju; sa mentalnim obrascima kao uslovom, svest nastaje… Tako nastaje čitav ovaj okean patnje. Ali sa slabljenjem i nestankom neznanja, mentalni obrasci nestaju; sa nestankom mentalnih obrazaca, svest nestaje… Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.” Kada ovo bi izgovoreno, brahman Đāṇussoṇi reče Blaženom: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno… Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”

5. Kućedomaćin

Sofista