Kraj Sāvatthīja. U to vreme poštovani Tissa, sin tetke Blaženog, otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane – tužan, potišten i uplakan. Blaženi ga upita: „Zašto si, Tissa, tužan, potišten i uplakan dok sediš sa strane?” „Zato što me, poštovani gospodine, monasi probadaju rečima kao noževima.” „To je zato, Tissa, što ti voliš da opominješ druge, a ne prihvataš da tebe opominju. Ne priliči tebi, Tissa, sinu dobre porodice koji je iz poverenja napustio dom i otišao u beskućnike, da voliš da opominješ druge, a ne prihvataš da tebe opominju. Tebi priliči, Tissa, sinu dobre porodice koji je iz poverenja napustio dom i otišao u beskućnike, da voliš da opominješ druge i da prihvatiš kada tebe opominju.” Tako reče Blaženi. A kada je Srećni to izgovorio, i ovo dodade Učitelj: „Zašto se ljutiš? Ne ljuti se. Biti bez besa je, Tissa, bolje za tebe. Da bi se ukrotili bes, obmana i prezir, zato se živi ovaj svetački život.”

1. Monasi

Monah po imenu Stari