„Tako, monasi, praktikujući dalje unutražnje istraživanje, on istražuje: ’Raznolika je i mnogostruka patnja što nastaje u ovom svetu, a na njenom čelu su starost i smrt. A odakle izvire ta patnja, šta joj je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njeno poreklo? Čega mora biti da bi bilo starenja i smrti? Čega nema, pa nema ni starenja ni smrti?’ Istražujući, on uviđa ovako: ’Raznolika je i mnogostruka patnja što nastaje u ovom svetu, a na njenom čelu su starost i smrt. Ona izvire iz vezivanja, to joj je uzrok, to joj je mesto rođenja, vezivanje je njeno poreklo. Kada postoje vezivanja, ima i starosti i smrti; kada nema vezivanja, nema ni starosti ni smrti.’ On razume starost i smrt, nastanak starosti i smrti, prestanak starosti i smrti i put koji vodi do prestanka starosti i smrti. On postupa u skladu sa tim, živi u skladu sa tom istinom. I za takvog se monaha kaže da ispravno postupa radi potpunog uništenja patnje, radi prestanka starosti i smrti. Zatim, praktikujući dalje unutražnje istraživanje, on istražuje: ‘A odakle izvire vezivanje, šta mu je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njegovo poreklo? Čega ima, pa ima i vezivanja? Čega nema, pa nema ni vezivanja?’ Istražujući, on uviđa ovako: ’Vezivanje izvire iz žudnje, ona mu je uzrok, ona mesto rođenja, ona njegovo poreklo. Kada postoji žudnja, ima i vezivanja; kada nema žudnje, nema ni vezivanja.’ On razume vezivanje, njegov nastanak, njegov prestanak i put koji vodi ka njegovom prestanku. On postupa u skladu sa tim, živi u skladu sa tom istinom. i za takvog se monaha kaže da ispravno postupa radi potpunog uništenja patnje, radi prestanka vezivanja.