„Ako tako znaš i vidiš, Susima, da li razumeš umove drugih bića, drugih ljudi, obuhvativši ih svojim umom?” „Ne, poštovani.” „Ako tako znaš i vidiš, Susima, sećaš li se mnoštva svojih prošlih života… a u celini i do detalja?” „Ne, poštovani.” „Ako tako znaš i vidiš, Susima, da li duhovnim okom, koje je pročišćeno i nadmašuje ljudsko, vidiš bića… kako se reporađaju u skladu sa svojim postupcima?” „Ne, poštovani.” „Ako tako znaš i vidiš, Susima, da li telom dosegneš i boraviš u onim usavršenostima koje su mirne i nematerijalne, prevazilaze oblike?” „Ne, poštovani.” „Kako je onda moguće, Susima, da si ovo objavili, a ne poseduješ ta stanja?” Onda poštovani Susima pade ničice pred noge Blaženom, pa reče: Poštovani gospodine, zlo učinih. Bejah tako nepromišljen, tako zaslepljen, tako neuk, te sam u ovako dobro izloženom učenju i pravilima postao lopov Dhamme. Neka Blaženi prihvati ovo što ispovedih, kako bi u budućnosti živeo obuzdan.”