Kraj Sāvatthīja. Onda poštovani Rāhula dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: „Kako, poštovani, treba znati, kako videti, da bi u pogledu ovog tela koje ima svest, kao i svih spoljašnjih znakova, prestale da postoje prikrivene sklonosti ka stvaranju ’ja’, stvaranju ’moje’ i gordost?” „Rāhula, svaki materijalni oblik, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, velik ili mali, inferiorni ili superiorni, dalek ili blizu, svaki materijalni oblik treba videti onakvog kakav zaista jeste, pravom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Svaku vrstu osećaja… Svaku vrstu opažaja… Svaku vrstu mentalnih obrazaca… Svaku vrstu svesti, prošlu, buduću ili sadašnju, unutrašnju ili spoljašnju, veliku ili malu, inferiornu ili superiornu, daleku ili blizu, svaku svest treba videti onakvu kakva zaista jeste, pravom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. „Kada neko, Rāhula, tako zna, tako vidi, u pogledu ovog tela koje ima svest i svih spoljašnjih znakova, tada prestaju da postoje prikrivene sklonosti ka stvaranju ’ja’, stvaranju ’moje’ i gordost.”

2. Drugo poglavlje

Uklonjeno Kraj Sāvatthīja. Onda poštovani Rāhula dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: „Kako, poštovani, treba znati, kako videti, da bi se u pogledu ovog tela koje ima svest, kao i svih spoljašnjih znakova, um oslobodio stvaranja ’ja’, stvaranja ’moje’ i gordosti, nadišao poređenja, postao stišan i na pravi način oslobođen?” „Rāhula, svaki materijalni oblik, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, velik ili mali, inferiorni ili superiorni, dalek ili blizu, svaki materijalni oblik treba videti onakvim kakav zaista jeste, pravom mudrošću: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’, i tako postati oslobođen zahvaljujući nevezivanju.