Tematski grupisani govori: Odeljak o uzrocima

ฉบับแปลเซอร์เบีย · Sutta Piṭaka — The Basket of Discourses · Volume 16 · 325 pages

Summarised by AI from the whole volume (134 topics) — click to jump to where a topic begins.

Page 1–2 Desanā sutta – Govor o izlaganju (izlaganje uslovljenog nastajanja) Buda po prvi put u ovom odeljku izlaže bhikkhuima načelo uslovljenog nastajanja (paṭiccasamuppāda), i to i niz nastajanja (neznanje je uslov za formacije itd., sve do starosti i smrti i čitave gomile patnje) i niz prestanka (kada neznanje potpuno prestane, prestaju formacije itd., sve dok ne prestane čitava gomila patnje). Ovo je sutta koja postavlja osnovni okvir koji će sve sutte ove saṃyutte dalje razrađivati, pokazujući da patnja ne nastaje nasumično, već iz uzroka i uslova koji slede jedni
Page 2–5 Vibhaṅga sutta – Govor o analizi Buda tačku po tačku objašnjava značenje svake karike uslovljenog nastajanja: starosti i smrti, rođenja, postojanja, prianjanja, žudnje, osećaja, kontakta, šest čulnih baza, imena i oblika, svesti, formacija i neznanja, dajući jasnu definiciju svakog pojma, kako bi bhikkhui razumeli šta svaka reč u načelu uslovljenog nastajanja zaista znači, a ne da je samo pamte kao formulu. Ova sutta je stoga kao detaljan rečnik neophodan za razumevanje procesa nastanka patnje.
Page 5 Paṭipadā sutta – Govor o putu (pogrešan i ispravan put) Ova sutta pokazuje da je sledovanje niza nastajanja uslovljenog nastajanja (neznanje vodi formacijama itd.) „pogrešan put“ (micchā-paṭipadā), jer vodi ponovnom stvaranju patnje iznova i iznova, dok je prestanak neznanja, nakon čega prestaju formacije i ostale karike, „ispravan put“ (sammā-paṭipadā). Ova kratka sutta tako povezuje načelo uslovljenog nastajanja sa stvarnom praksom i služi kao merilo da li se ide putem koji stvara patnju ili putem koji je gasi.
Page 5–13 Vipassī sutta i sedam Buda iz prošlosti Ova sutta pripoveda o bodhisattvi Vipassīju pre probuđenja: razmišljao je zašto se bića neprestano kreću kroz rođenje, starenje i smrt, i mudrom pažnjom (yoniso manasikāra) istraživao unazad, korak po korak, šta je uzrok starosti i smrti, dok nije otkrio da je neznanje krajnji uzrok niza nastajanja, i da kada neznanje prestane prestaje ceo niz; tako je po prvi put nastao jasan uvid. Tekst ukratko navodi da su i ostalih pet Buda iz prošlosti (Sikhī, Vessabhū, Kakusandha, Koṇāgamana, Kassapa) dost
Page 14–15 Āhāra sutta – Govor o hrani Buda izlaže četiri vrste hrane koje održavaju bića koja su već rođena i pomažu onima koja tek treba da se rode: materijalnu hranu (kabaḷīkārāhāra), kontakt kao hranu, voljnu nameru uma kao hranu i svest kao hranu. Zatim pokazuje da ove četiri vrste hrane imaju žudnju kao izvor, a da žudnja potiče od osećaja, kontakta itd., sve unazad do neznanja, prema istom načelu uslovljenog nastajanja. Ova sutta tako proširuje pogled: čak i ono što održava život može se pratiti unazad do žudnje i neznanja.
Page 15–17 Phagguna sutta – Govor o Phagguni Moḷiya Phagguna upitao je ko se hrani svešću kao hranom, ko dodiruje (kontakt), ko oseća, ko žudi (žudnja) i ko prianja (prianjanje). Buda je odgovorio da su ta pitanja pogrešno postavljena, jer pretpostavljaju da iza procesa stoji neki „činilac“. Poučio ga je da umesto toga pita šta je uslov za nastanak čega, na primer: kontakt je uslov za osećaj, a osećaj je uslov za žudnju. Time se ukazuje da iza tih procesa ne postoji stvarno sopstvo, već samo tok uzroka i uslova koji nastaju i prestaju jeda
Page 18–20 Samaṇabrāhmaṇa sutta – Govor o asketama i brahmanima (o onima koji znaju i koji ne znaju uslovljeno nastajanje) Ovaj par sutti govori da askete i brahmani koji ne poznaju starost i smrt, njihov nastanak, njihov prestanak i put do njihovog prestanka (kao i ostale karike) ne zaslužuju da se nazivaju pravim asketama ili brahmanima, jer ne mogu sami ostvariti cilj askeze, dok oni koji to jasno spoznaju zaslužuju da budu poštovani kao prave askete ili brahmani. Druga sutta ponavlja isti sadržaj, ali govori o „ovim stvarima“ u celini umesto da ih razdvaja kariku po kariku, naglašavajući da je znanje o uslovljen
Page 20–21 Kaccānagotta sutta – Govor o Kaccānagotti Kaccānagotta je upitao o ispravnom gledištu. Buda je odgovorio da se svet uglavnom oslanja na dve krajnosti: gledište „postoji“ (eternalizam) i gledište „ne postoji“ (anihilacionizam). Ali onaj ko mudrošću vidi nastanak i prestanak sveta onakve kakvi zaista jesu ne vezuje se ni za jednu od tih krajnosti. Tathāgata izlaže Dhammu srednjim putem, to jest uslovljenim nastajanjem: ne kaže da sve postoji trajno niti da ništa ne postoji, već govori o toku uzroka i uslova koji nastaju i prestaju. Ovo je
Page 21–22 Dhammakathika sutta – Govor o propovedniku Dhamme Jedan bhikkhu je upitao šta znači biti pravi propovednik Dhamme (dhammakathika). Buda je odgovorio da se samo onaj ko izlaže Dhammu radi odvraćanja, bestrasnosti i prestanka u pogledu starosti i smrti i ostalih karika uslovljenog nastajanja može nazvati propovednikom Dhamme; onaj ko vežba u skladu s tom Dhammom naziva se onim koji vežba Dhammu u skladu s Dhammom, a onaj ko je oslobođen ne prianjajući naziva se onim koji je dostigao nibbānu u ovom životu. Ova sutta daje merilo: pravo izlaganje Dh
Page 22–26 Acela Kassapa sutta – Govor o nagom asketi Kassapi Acela Kassapa (nagi asketa) upitao je Budu da li patnju čovek sam stvara, da li je stvara neko drugi, i jedno i drugo, ili nastaje sama od sebe bez uzroka. Buda je odbacio svaku od tih mogućnosti, jer tvrdnja „onaj ko čini i onaj ko doživljava plod isti su“ vodi gledištu večnosti, a tvrdnja da su različiti vodi gledištu uništenja. Umesto toga izložio je srednji put, uslovljeno nastajanje. Posle slušanja Dhamme, Acela Kassapa je stekao poverenje, zatražio zaređenje i kasnije, marljivo vežbajući,
Page 26–28 Timbaruka sutta – Govor o Timbaruki Lutajući asketa po imenu Timbaruka postavio je Budi isti niz pitanja kao Acela Kassapa, ali je reč „patnja“ zamenio sa „zadovoljstvo i patnja“: da li ih čovek sam stvara, da li ih stvara neko drugi, ili nastaju sami od sebe. Buda je odgovorio po istom načelu, odbacujući obe krajnosti i izlažući srednji put kroz uslovljeno nastajanje. Posle slušanja Dhamme, Timbaruka je stekao poverenje i objavio da je nezaređeni sledbenik koji doživotno uzima utočište u Tri dragulja, za razliku od Acela Kassape,
Page 28–30 Bālapaṇḍita sutta – O budali i mudracu Buda ukazuje da i budala i mudrac imaju ovo telo koje je nastalo oslanjajući se na neznanje koje zaklanja i žudnju koja vezuje, podjednako. Razlika je u tome što budala ne napušta neznanje i žudnju u potpunosti, jer nije ispravno živela svetim životom radi okončanja patnje, pa se ne oslobađa rođenja, starenja i smrti. Mudrac, naprotiv, ispravno živi svetim životom radi okončanja patnje, pa napušta neznanje i žudnju i oslobađa se svake patnje. Razlika između budale i mudraca zato nije u nastanku
Page 30–32 Paccaya sutta – O uslovima Buda pokazuje da je uslovljeno nastajanje (paṭiccasamuppāda) prirodni zakon koji čvrsto stoji (dhammaṭṭhitatā, dhammaniyāmatā), bez obzira na to da li se Tathāgata pojavi ili ne; na primer, rođenje je uvek uslov za starenje i smrt. Tathāgata ga samo otkriva i jasno objavljuje. Dalje uči da su sve pojave nastale zavisno od uslova nestalne, sklopljene i po prirodi podložne propadanju i prestanku. Kada plemeniti učenik oboje jasno vidi onakvim kakvo jeste, više ne juri za rasejanim mislima o svojim
Page 33–35 Dasabala sutta – O deset moći Buda poseduje deset moći znanja i četiri vrste neustrašivosti; on za sebe tvrdi položaj predvodnika i rikom lava objavljuje u skupovima. Pokazuje nastanak i prestanak pet skupina (oblik, osećaj, opažaj, mentalne tvorevine, svest) kroz načelo uslovljenog nastajanja „kada ovo postoji, postoji i ono“. Druga sutta ponavlja isti sadržaj i nastavlja poukom da je ovo dobro izloženo učenje otvoreno i jasno, pa dolikuje sinu iz dobre porodice koji ima veru da uloži krajnji napor: čak i ako mu se meso i k
Page 35–38 Upanisā sutta – O bliskim uzrocima Buda pokazuje da i znanje o uništenju mentalnih mrlja (khayañāṇa) ima podržavajuće uzroke i ne nastaje ni iz čega. Postepeno unazad pita šta je uzrok oslobođenju, bestrasnosti, otrežnjenju i tako dalje, dok ne dobije lanac uzroka i uslova koji ide od neznanja do žudnje i osećaja, a zatim se penje do vere, radosti, ushićenja, smirenosti, sreće, sabranosti, znanja i uvida, otrežnjenja, bestrasnosti i oslobođenja, redom. Poredi to s kišom koja pada na planinu i slije se u potoke, male i velike reke
Page 38–44 Sāriputta sutta – O dubini uslovljenog nastajanja Lutalice drugih učenja pitaju Sāriputtu da li je patnja stvorena samim sobom, stvorena od drugoga ili je bez uzroka. On odgovara u skladu s Budinim učenjem da patnja nastaje zavisno od kontakta, a ne zato što se pretpostavlja neki činilac ili doživljavalac izvan procesa uslova. Ānanda to čuje i prenese Budi, koji potvrđuje da je odgovor ispravan. Kada Ānanda kaže da uslovljeno nastajanje izgleda jednostavno, ali je zapravo veoma duboko, Buda tu dubinu pokazuje pitanjima i odgovorima korak po kor
Page 44–48 Bhūmija sutta Bhūmija postavlja Sāriputti pitanje slično onom iz prethodne sutte, ali o zadovoljstvu i bolu umesto samo o patnji. Sāriputta ponovo odgovara da zadovoljstvo i bol imaju kontakt kao uslov. Ānanda to prenese Budi, koji to potvrđuje. Zatim Buda objašnjava da unutrašnje zadovoljstvo i bol nastaju iz stvaranja telesnih, govornih i mentalnih tvorevina, bilo da ih čovek stvara sam ili podstaknut od drugih, svesno ili nesvesno, ali iza svega toga uvek stoji neznanje. Kada se neznanje potpuno ugasi, tih
Page 48–50 Upavāṇa sutta Upavāṇa postavlja Budi neposredno isti niz pitanja o patnji: da li je stvorena samim sobom, stvorena od drugoga ili je bez uzroka. Buda odgovara kao što je ranije rekao Sāriputti i Ānandi: patnja nastaje s kontaktom kao uslovom, i nijedan asketa ili brahman bilo kog učenja ne može govoriti o patnji mimo kontakta. Ova sutta ponovo naglašava isto načelo u kontekstu drugog pitaoca i pokazuje da je Budin odgovor o uzroku patnje uvek isto načelo, ma ko da pita.
Page 50–53 Bhikkhu sutta – O monahu Ovaj par sutta pokazuje da se monah koji potpuno razume starenje i smrt, njihov nastanak, njihov prestanak i put koji vodi prestanku (plemeniti osmostruki put), za svaki od činilaca uslovljenog nastajanja, naziva onim ko je savršen u gledištu, savršen u viđenju Dhamme, ko je stigao do pravog učenja i ko stoji na vratima besmrtnosti. Druga sutta ponavlja isti sadržaj, menjajući „plemeniti učenik“ u „monah“. Naglašava se da je jasno razumevanje uslovljenog nastajanja zajedno s putem koji vodi pres
Page 53–55 Samaṇabrāhmaṇa sutta – Mogu li nadići starenje i smrt Poslednji par sutta u ovom poglavlju kaže da askete i brahmani koji potpuno ne razumeju starenje i smrt, njihov nastanak, prestanak i put prestanka, za svaki činilac uslovljenog nastajanja, nikako ne mogu nadići starenje i smrt i te činioce. Oni koji ih istinski potpuno razumeju mogu ih nadići. Ova sutta zatvara Dasabala-vaggu naglaskom da jasno razumevanje uslovljenog nastajanja nije samo teorijsko znanje, već nužan uslov za istinsko oslobođenje iz kruga ponovnih rađanja.
Page 56–59 Bhūtamidaṃ sutta – Ovo je nastalo Buda traži od Sāriputte da objasni značenje stiha iz Pārāyana-vagge o onima koji se još vežbaju i o onima koji su shvatili Dhammu (saṅkhātadhamma). Sāriputta odgovara da onaj ko onakvim kakvo jeste vidi da nastalo ima hranu kao uzrok, i vežba radi otrežnjenja, bestrasnosti i prestanka, ali još nije konačno oslobođen, jeste onaj koji se vežba (sekha). Onaj ko je to video i oslobodio se bez ikakvog prianjanja jeste saṅkhātadhamma. To pokazuje da razlika između sekhe i asekhe leži u stepenu oslobođ
Page 59–67 Kaḷārakhattiya sutta Kaḷāra, iz ratničke kaste, pita Sāriputtu da li je Moḷiyaphagguna zaista napustio monaški život i da li je Sāriputta zadovoljan Dhammom i disciplinom. Sāriputta potvrđuje da je oslobođen nečistoća. Buda ga tada pita šta bi odgovorio kad bi ga neko pitao kako zna i vidi da bi mogao objaviti arahantstvo. Sāriputta odgovara redom unazad, od rođenja, postojanja, prianjanja i žudnje do osećaja, i objašnjava da vidi sva tri osećaja kao nestalna, pa u osećajima više nema uživanja; to je unutrašnje oslo
Page 67–71 Catucattārīsañāṇavatthu sutta – 44 osnove znanja Buda izlaže 44 vrste znanja, tj. znanje o samoj pojavi, njenom nastanku, prestanku i putu koji vodi prestanku, za svaki od 11 uslova, od starenja i smrti do mentalnih tvorevina. Podrobno objašnjava značenje starenja i smrti, a zatim uči da onaj ko sam jasno razume uslove u nastajanju i prestajanju (znanje o Dhammi) i zna da su askete i brahmani u prošlosti i budućnosti razumeli po istom načelu (induktivno znanje, anvayañāṇa), naziva se plemenitim učenikom savršenim u gledištu.
Page 71–72 Sattasattatiñāṇavatthu sutta – 77 osnova znanja Buda izlaže 77 vrsta znanja, proširujući 44 dodavanjem da svaki uslov važi i u prošlosti i u budućnosti; na primer, zna se da su starenje i smrt uslovljeni rođenjem u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Zna se i da je samo znanje o postojanosti Dhamme (dhammaṭṭhitiñāṇa) takođe stanje podložno nestajanju i propadanju. To pokazuje da istinsko razumevanje uslovljenog nastajanja mora obuhvatiti sva tri vremena, a ne samo sadašnji trenutak.
Page 72–77 Sutte o odbijanju neprikladnog pitanja (no kallo pañho) Jedan monah pita čiji su starenje i smrt, odnosno ko je taj koji stari i umire. Buda kaže da to nije prikladno pitanje, jer bilo da se odgovori da su činilac i doživljavalac ploda ista osoba (gledište o sopstvu) ili različite osobe (gledište o uništenju), obe su pogrešna gledišta zbog kojih sveti život ne može opstati. Umesto toga Buda izlaže Dhammu srednjim putem kroz uslove: rođenje je uslov za starenje i smrt, i tako redom sve do neznanja. Ovo načelo ponavlja i jednom monahu i zajednici monah
Page 77–78 Sutta o tome da ovo telo nije ničije Buda kaže da ovo telo nije naše niti tuđe, već je plod stare kamme, sklopljeno i nameravano, i treba ga videti kao nešto što se doživljava. Zatim uči da dobro upućeni plemeniti učenik mudro promišlja uslovljeno nastajanje: kada ono postoji, postoji i ovo; kada ono prestane, prestaje i ovo, redom od neznanja do cele gomile patnje. Pokazuje se da su i telo i sadašnji život posledica uslova koji se nastavljaju, a ne nešto što se može prisiliti da bude po našoj volji.
Page 78–81 Sutte o nameri, zamisli i latentnim sklonostima kao uzroku novog postojanja (3 sutte) Buda izlaže tri sutte slične strukture: ono što čovek namerava, zamišlja i prema čemu ima latentne sklonosti postaje osnova za održavanje svesti. Kada se svest učvrsti i razvije, to vodi rađanju u novom postojanju, a zatim slede rođenje, starenje, smrt i cela gomila patnje. Dalje pokazuje da isti uzrok vodi i silasku imena-i-oblika, kao i sklonosti (nati) koja vodi odlasku i rađanju u raznim postojanjima. Obrnuto, kada nema namere, zamisli ni latentnih sklonosti, svest nema osnovu, novo postojan
Page 82–86 Sutta o pet smirenih opasnosti i neprijateljstava kod ulaznika u tok Buda uči Anāthapiṇḍiku, a kasnije istim rečima i zajednicu monaha, da plemeniti učenik kod koga je smireno pet opasnosti i neprijateljstava (uzdržavanjem od ubijanja, uzimanja nedatog, seksualnog nedoličnog ponašanja, laganja i opojnih sredstava), koji ima četiri činioca ulaska u tok (pouzdanje u Budu, Dhammu i Saṅghu i vrline drage plemenitima) i koji je mudrošću jasno prozreo uslovljeno nastajanje u nastajanju i prestajanju, može sam za sebe objaviti da je okončao nesrećna stanja, da je ulazni
Page 86–89 Sutta o nastanku i prestanku patnje i sveta Buda pokazuje da je nastanak patnje (a i nastanak sveta, u istom smislu) ovakav: u zavisnosti od oka i oblika nastaje svest oka; susret to troje je kontakt; kontakt je uslov za osećaj, osećaj za žudnju; isto tako za uho, nos, jezik, telo i um. Prestanak patnje i sveta jeste to da kada žudnja nastala iz kontakta potpuno prestane, prestaju i prianjanje, postojanje, rođenje, starenje i smrt, kao i sva tuga i jadikovanje. To pokazuje da svet u smislu Dhamme nije spoljašnji svet, već proces opažanja
Page 89–90 Sutta koju je Buda izložio sam u Ñātiki Dok je boravio u osami u Ñātiki, Buda je sam od sebe, bez ičijeg pitanja, izgovorio pouku o uslovljenom nastajanju prema šest čulnih osnova. Jedan monah je krišom stajao i slušao u blizini. Kada je Buda to primetio, rekao je tom monahu da nauči, zapamti i sačuva ovo izlaganje, jer je ono korisno i osnova svetog života. To odražava važnost uslovljenog nastajanja do te mere da ga je Buda izlagao i kada ga niko nije pitao.
Page 90–91 Sutta o brahmanu koji pita o činiocu i doživljavaocu ploda Jedan brahman pita da li je onaj ko čini isti onaj ko doživljava plod, ili je onaj ko čini jedan, a onaj ko doživljava drugi. Buda kaže da su obe tvrdnje krajnja gledišta, učenje o večnom sopstvu i učenje o uništenju, zbog kojih se ne može živeti svetim životom. Umesto toga izlaže Dhammu srednjim putem kroz uslovljeno nastajanje. Brahman, pun poverenja, izjavljuje da je laički sledbenik koji do kraja života uzima utočište u Tri dragulja.
Page 91 Sutta o brahmanu Jāṇussoṇiju koji pita da li sve postoji ili ne postoji Brahman Jāṇussoṇi pita da li sve postoji ili ništa ne postoji. Buda kaže da su to dve krajnosti, eternalizam i nihilizam. Kao i u prethodnoj sutti, izlaže Dhammu srednjim putem kroz uslovljeno nastajanje. Brahman, pun poverenja, traži utočište u Tri dragulja. To pokazuje da budističko učenje ne potvrđuje ni postojanje kao nešto večno ni nepostojanje kao uništenje, već ukazuje na nastajanje i prestajanje prema uzrocima i uslovima.
Page 91–92 Sutta o brahmanu lokāyatiki koji pita o četiri teze lokāyate Brahman privržen učenju lokāyate postavlja četiri pitanja: da li sve postoji, da li ništa ne postoji, da li je sve jedno, i da li je sve mnoštvo. Buda kaže da su sve četiri krajnje teorije učenja lokāyate. Izlaže Dhammu srednjim putem kroz uslovljeno nastajanje, kao i ranije. Brahman, pun poverenja, traži utočište u Tri dragulja.
Page 92–96 Sutte o tome kako se sam spoznaje nastanak i prestanak sveta Buda pokazuje da dobro upućeni plemeniti učenik ne sumnja u to šta postoji kada nešto postoji, već ima znanje nezavisno od drugih (aparappaccayañāṇa) o tome kako su činioci uslovljenog nastajanja međusobno povezani. Neke sutte počinju od svesti kao uslova za ime-i-oblik, a neke od neznanja kao uslova za mentalne tvorevine, i idu sve do starenja i smrti, u nastajanju i prestajanju. Ko to sam jasno spozna naziva se onim ko zna kako ovaj svet nastaje i prestaje; to je odlika plemenitog učenika savr
Page 97–101 Sutta o istraživanju uzroka patnje (Parivīmaṃsana), početak Dukkha-vagge Buda pokazuje kako monah koji želi potpuni kraj patnje treba da istražuje uzrok raznovrsne patnje koja nastaje u svetu: pita se unazad šta je uzrok starenja i smrti, spoznaje da je to rođenje, i tako redom unazad sve do neznanja. Ukazuje da onaj ko još ima neznanje stvara kammu, bilo zaslužnu, nezaslužnu ili nepokolebljivu, i svest se naginje u tom pravcu. Onaj ko je okončao neznanje više ne stvara nikakvu kammu, kao lonac skinut s peći za pečenje čija se toplota sama postepeno hladi. Kakav god
Page 101–103 Sutta o poređenju s velikom vatrom i stvarima koje su osnova prianjanja Buda poredi: kod onoga ko vidi samo privlačnost (assāda) u stvarima koje su predmet prianjanja, žudnja raste, kao što velika vatra kojoj neko stalno dodaje drva i suvu travu dugo gori. Kod onoga ko u tim stvarima vidi opasnost (ādīnava), žudnja prestaje, kao što se vatra kojoj niko ne dodaje gorivo sama ugasi kada staro gorivo izgori. To pokazuje da patnja nastaje iz načina na koji gledamo stvari, a ne iz samih stvari.
Page 103–105 Sutta o poređenju s uljanom lampom i stvarima koje vezuju Buda izlaže isto načelo kao u prethodnoj sutti, ali s poređenjem sa uljanom lampom: kada se uživa u stvarima koje su okovi (ono što vezuje um), žudnja raste, kao lampa kojoj neko stalno dosipa ulje i menja fitilj pa dugo gori. Kada se vidi opasnost, žudnja prestaje, kao što se lampa kojoj niko ne dosipa ulje sama ugasi. Ovaj sadržaj izlaže dva puta da bi naglasio načelo.
Page 105–107 Sutta o poređenju s velikim drvetom i stvarima koje su osnova prianjanja Buda poredi: kod onoga ko uživa u stvarima koje su predmet prianjanja, žudnja raste, kao veliko drvo čije korenje, i ono što ide u dubinu i ono što se širi u stranu, podiže sokove u stablo pa drvo dugo stoji. Kod onoga ko vidi opasnost, žudnja prestaje, kao kad neko poseče drvo u korenu, iskopa koren, iseče ga na komadiće, osuši na suncu, spali i pepeo razveje na vetru ili baci u reku, tako da više nikako ne može izrasti. Ovaj sadržaj izlaže dva puta.
Page 107–108 Sutta o poređenju s mladim drvetom i stvarima koje vezuju Buda poredi onoga ko uživa u stvarima koje su okovi s mladim drvetom oko čijeg korena neko rahli zemlju, đubri ga i zaliva, pa ono raste i buja. Onaj ko vidi opasnost je kao mlado drvo iščupano iz korena i uništeno, tako da više ne može izrasti. Izlaže se isto načelo kao u prethodnoj sutti o velikom drvetu, ali s malim drvetom kao poređenjem.
Page 108–109 Sutta o poređenju s velikim drvetom i silaskom imena-i-oblika Buda koristi poređenje s velikim drvetom da objasni posebno korak silaska imena-i-oblika (nāmarūpassa avakkanti): kada se uživa u stvarima koje su okovi, ime-i-oblik silazi i postaje uslov za šest čulnih osnova, i dalje redom, kao veliko drvo čije korenje dovodi sokove i hrani stablo. Kada se vidi opasnost, ime-i-oblik ne silazi i šest čulnih osnova ne nastaje, kao drvo kome je koren potpuno posečen i uništen.
Page 109–110 Sutta o poređenju s velikim drvetom i silaskom svesti (kraj šestog poglavlja, Dukkha-vagga) Buda koristi poređenje s velikim drvetom da objasni korak silaska svesti (viññāṇassa avakkanti): kada se uživa u stvarima koje su okovi, svest silazi i postaje uslov za ime-i-oblik, i dalje redom. Kada se vidi opasnost, svest ne silazi i ime-i-oblik ne nastaje. Ovo je poslednja sutta šestog poglavlja, Dukkha-vagge, i zatvara niz poređenja s vatrom, lampom i drvetom koji isto načelo ponavljaju u više oblika.
Page 110 Početak nove sutte u Kammāsadammi (tekst je prekinut) Posle kraja šestog poglavlja, Dukkha-vagge, na istoj stranici odmah počinje nova sutta: Buda boravi u zemlji Kuru, u trgovištu Kammāsadamma. Ānanda dolazi k njemu i kaže da je ovo uslovljeno nastajanje duboko i da izgleda veoma duboko. Ovaj deo teksta prekida se na sredini, na kraju dobijenog odlomka, pa je zabeležen kao nedovršen.
Page 111–113 Kraj sutte o dubini uslovljenog nastajanja i poređenje s velikim drvetom (mahārukkha) – zaključak Dukkha-vagge Početak navedene stranice je završni deo sutte koju je Buda izgovorio Ānandi (početak sutte nalazi se ranije i ne pojavljuje se u ovom odlomku). Buda poredi: kada čovek uživa i vidi privlačnost u stvarima koje su osnova prianjanja, žudnja raste i buja kao veliko drvo čije sve korenje hrani stablo da dugo stoji. Ali kada vidi opasnost u tim stvarima, žudnja prestaje, kao drvo kome je koren posečen, isečeno na komadiće, spaljeno u pepeo koji je razvejan na vetru ili bačen u vodenu struju, tako da
Page 114–116 Assutavā sutta 1 – Neupućeni bi pre trebalo telo da smatra sopstvom nego um Buda kaže da neupućeni obični čovek lakše može da se otrezni i oslobodi strasti prema telu sačinjenom od četiri velika elementa nego prema umu, jer se kod tela jasno vide rast i propadanje. Ali um, koji se naziva i mano i svest, obični ljudi čvrsto smatraju sopstvom, iako se um zapravo menja brže od tela, nastaje i prestaje u svakom trenutku, danju i noću. Um poredi s majmunom koji se u šumi hvata za grane: pusti jednu i uhvati drugu, ne mirujući. Zatim uči da se uslovljeno nastajanje promišlja
Page 116–118 Assutavā sutta 2 – Osećaj nastaje i prestaje zavisno od kontakta Ova sutta počinje istim sadržajem kao prethodna, tj. da bi obični čovek pre trebalo telo da smatra sopstvom nego um, ali na kraju izlaže drugačije: tri osećaja, prijatan, bolan i ni-prijatan-ni-bolan, nastaju zavisno od kontakta koji je njihov uzrok, i prestaju kada taj kontakt prestane. Poredi to s dva komada drveta koja se trljaju pa nastaju toplota i vatra; kada se razdvoje, ta toplota sama prestaje. Pokazuje se da osećaj nije ništa večno, već nastaje iz uzroka i uslova, kao toplota od trljan
Page 118–122 Sutta o četiri vrste hrane (3. deo) – materijalna hrana, kontakt, mentalna namera i svest Buda izlaže četiri vrste hrane koje održavaju bića, i ona već rođena i ona koja traže rođenje: materijalnu hranu (kabaḷīkāra-āhāra, hranu u zalogajima), kontakt kao hranu, mentalnu nameru kao hranu i svest kao hranu. Svaku objašnjava potresnim poređenjem: muž i žena zalutali u divljini moraju da jedu meso svog deteta da bi preživeli prelazak pustinje; krava bez kože koju sa svih strana grizu i nagrizaju životinje; čovek kojeg vuku ka jami sa žeravicom u koju ne želi da padne; i razbojnik koga ce
Page 122–126 Sutta o četiri vrste hrane (4. deo) – strast, uživanje i žudnja kao uzrok učvršćivanja svesti Ova sutta dalje objašnjava: ako u četiri vrste hrane još ima strasti, uživanja i žudnje, svest se u toj hrani učvršćuje i raste, što vodi silasku imena-i-oblika, rastu mentalnih tvorevina i ponovnom rođenju sa starenjem i smrću, patnjom punom tuge. Buda to poredi sa slikarom koji bojama na dasci ili zidu naslika lik žene ili muškarca sa svim udovima, jer ima materijal, boju. Nasuprot tome, ako u četiri vrste hrane nema strasti, uživanja i žudnje, svest se ne učvršćuje, nema silaska imena-i-oblik
Page 126–130 Sutta o tome kako je Bodhisatta pre probuđenja otkrio uslovljeno nastajanje, i poređenje sa starim putem i drevnim gradom Buda se priseća vremena pre probuđenja, kada je još bio Bodhisatta: razmišljao je o tome da je svet zapao u nevolju jer se rađa, stari i umire ne znajući izlaz iz patnje. Zato je redom unazad tražio uzroke i uslove, sve do svesti i imena-i-oblika koji zavise jedno od drugog, i uvideo da se dalje od toga ne može ići. Tako je zaključio o nastanku i prestanku cele gomile patnje. To otkriće poredi s čovekom koji u šumi pronađe stari put i napušteni drevni grad, pa dovede ljude da taj grad ponovo izg
Page 130–136 Sammasa sutta u Kammāsadammi – istraživanje uzroka patnje u sebi U trgovištu Kammāsadamma Buda savetuje monahe da u sebi istražuju uzrok patnje, počevši od starenja i smrti, pa sve do upadhi (onoga što je osnova patnje) i žudnje koja nastaje i stanuje u onome što je u svetu drago i prijatno, tj. u šest čulnih osnova. Ukazuje da askete i brahmani u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti koji te stvari vide kao trajne, kao sreću i kao sopstvo, samo uvećavaju žudnju i patnju i ne oslobađaju se patnje, dok oni koji ih vide kao nestalne napuštaju žudnju i oslobađaju
Page 136–140 Razgovor Sāriputte i Mahākoṭṭhite – starenje i smrt nisu stvoreni sobom ni drugim Mahākoṭṭhita pita Sāriputtu da li su starenje i smrt i ostali činioci uslovljenog nastajanja stvoreni samim sobom, stvoreni od drugoga, od oba zajedno, ili nastaju ni iz čega, bez uzroka. Sāriputta odbacuje sve četiri mogućnosti i ukazuje da svaki činilac nastaje s prethodnim činiocem kao uslovom, redom sve do svesti i imena-i-oblika, koji zavise jedno od drugog. Poredi to s dva snopa trske koji stoje oslonjeni jedan na drugi: ako se jedan izvuče, drugi pada. To pokazuje međusobnu uslovljenost k
Page 140–144 Sutta u Ghositārāmi – Musila, Paviṭṭha, Nārada i Ānanda razgovaraju o znanju uslovljenog nastajanja Paviṭṭha pita Musilu da li on sam ima znanje i uvid u uslovljeno nastajanje, a ne samo na osnovu vere, predanja ili sopstvenog razmišljanja. Musila potvrđuje za svaki činilac, i u nastajanju i u prestajanju, sve do toga da je prestanak postojanja nibbāna. Ali kada Paviṭṭha zaključi da je on onda arahant, Musila ćuti. Nārada tada odgovara umesto njega, potvrđujući isto znanje, ali naglašava da on sam još nije arahant. Poredi se s čovekom koji na putu vidi vodu u bunaru, ali nema ni užeta ni posud
Page 144–146 Poređenje s plimom i osekom mora i nastankom i prestankom od neznanja do starenja i smrti Buda poredi: kao što okean, kada nadođe, čini da nadođu velike reke, velike reke čine da nadođu male reke, i tako sve do malih bara, tako i neznanje kada nadođe čini da nadođu mentalne tvorevine, mentalne tvorevine svest, i tako redom sve do rođenja koje čini da nadođu starenje i smrt. Obrnuto, kao što kada voda u okeanu opadne, redom opadaju i sve reke, tako kada neznanje prestane, redom prestaju mentalne tvorevine i ostali činioci, sve do starenja i smrti. Ovo poređenje pokazuje lančanu poveza
Page 146–157 Susima sutta – lutalica koji se zamonašio da ukrade Dhammu, a zatim shvatio oslobođenje mudrošću Kada je zajednica monaha dobijala mnogo poštovanja, darova i počasti, lutalica po imenu Susima poslat je da se zamonaši kako bi naučio učenje i predavao ga drugima radi dobiti. Kada je čuo više monaha kako objavljuju arahantstvo, pitao ih je da li imaju natprirodne moći, božansko uho, božansko oko, čitanje tuđih umova, sećanje na prošle živote, ili da li su dostigli bezoblične jhāne. Oni su sve to odrekli, jer su bili samo „oslobođeni mudrošću“ (paññāvimutti), tj. oslobođeni uvidom bez potrebe z
Page 162–165 Abhisamaya-vagga – poređenja preostale patnje ulaznika u tok s celokupnom patnjom u saṃsāri (niz kratkih poređenja; tekst je prekinut na kraju datoteke) Ovaj odeljak je niz kratkih sutta koje raznim poređenjima pokazuju da je gomila patnje koja je već prestala kod plemenitog učenika savršenog u gledištu (ulaznika u tok, koji će se preporoditi još najviše sedam puta) neuporedivo velika u odnosu na malo patnje koja još preostaje. Poredi se prašina na vrhu nokta s celom zemljom, kap vode na vrhu vlati trave s vodom punog velikog jezera, dve-tri kapi vode s vodom pet velikih reka, i sedam grudvica zemlje veličine semenke kaḍave s celom zemljom. Svak
Page 166–169 Abhisamaya-saṃyutta (završetak) – poređenja s kapima vode i kamenčićima naspram planine Ovaj deo počinje usred teksta, kao nastavak prethodne sutte iz istog niza. Upoređuju se male količine, kao dve-tri kapi vode zahvaćene iz okeana ili kamenčići veličine semena slačice, s Himalajem i planinom Sineru, da bi se pokazalo da je preostala patnja plemenite osobe savršene u gledištu (najviše još 7 života) sasvim mala u poređenju s ogromnom gomilom patnje koja je već okončana. Svako poređenje završava se ponovljenom rečenicom o tome koliko je velika korist od sticanja oka Dhamme. Ovo je p
Page 170–179 Dhātu-saṃyutta, prvo poglavlje Nānatta-vagga – Dhātunānatta sutta Objašnjava se da zbog raznolikosti elemenata (oko, uho, nos, jezik, telo, um i predmet svake čulne osnove) nastaje raznolikost kontakta, a raznolikost kontakta redom dovodi do raznolikosti osećaja, opažaja, zamisli, želje, groznice (pariḷāha) i traganja. To je podroban prikaz procesa uslovljenosti na nivou čulnih osnova i pokazuje da sva raznolikost mentalnog iskustva ima koren u raznolikosti elemenata, a ne nastaje ni iz čega, bez uzroka.
Page 180–185 Dhātu-saṃyutta, drugo poglavlje (početak) – Sattadhātu sutta i Kaccāna sutta Počinje se sa sedam elemenata (element svetlosti, element lepote, četiri bezoblične jhāne i prestanak), od kojih se svaki pojavljuje s obzirom na svoju suprotnost kao uslov; na primer, element svetlosti se pojavljuje s obzirom na tamu. Zatim se pokazuje da misli o čulnim zadovoljstvima, zlovolji i nanošenju zla imaju uzrok i uslov u elementu čulnih zadovoljstava, elementu zlovolje i elementu nanošenja zla, uz poređenje sa zapaljenom bakljom koju treba brzo ugasiti pre nego što se vatra proširi,
Page 186–197 Dhātu-saṃyutta, drugo poglavlje (kraj) – bića se druže prema elementima Izlaže se načelo da se bića druže i okupljaju prema sličnom elementu ili naravi. Primeri su Sāriputta, Mahāmoggallāna, Mahākassapa i drugi stariji monasi, najistaknutiji u raznim oblastima, od kojih svaki hoda u meditaciji sa grupom monaha istih odlika kao on, dok je Devadatta okružen monasima zlih želja. Navodi se poređenje da se nečisto meša s nečistim, a ono što je fino, poput mleka, s onim što je fino, i stihovi koji upozoravaju da se izbegavaju lenji ljudi i da se druži samo s mudrima koji
Page 198–202 Dhātu-saṃyutta, treće poglavlje Dasakammapatha-vagga – bića se druže prema vrlini i putevima delovanja Nastavlja se načelo da se bića druže prema sličnom elementu, ali ovo poglavlje ga proširuje na finiji nivo ponašanja: oni bez sabranosti i bez vrline naspram onih sa sabranošću i vrlinom; oni koji krše pet pravila naspram onih koji ih se uzdržavaju; oni koji slede deset neblagotvornih puteva delovanja (ubijanje, krađa, seksualno nedolično ponašanje, laganje, klevetanje, grub govor, prazno brbljanje, pohlepa, zlovolja, pogrešno gledište) naspram suprotnih blagotvornih; zatim oni s pogrešnim naspr
Page 203–211 Dhātu-saṃyutta, četvrto poglavlje – Catudhātu sutta (zemlja, voda, vatra, vetar) Buda izlaže četiri elementa, zemlju, vodu, vatru i vetar, i priseća se da je pre probuđenja istraživao privlačnost (assāda), opasnost (ādīnava) i izlaz (nissaraṇa) svakog elementa, i tek kada je to spoznao onakvim kakvo jeste, objavio je da je dostigao nenadmašno potpuno probuđenje. Ukazuje da, pošto elementi imaju i privlačnu stranu (zbog koje se bića za njih vezuju strašću) i stranu opasnosti (zbog koje se bića od njih mogu otrezniti), bića se iz tih razloga za elemente vezuju ili se od njih o
Page 212–220 Anamatagga-saṃyutta, prvo poglavlje – poređenja o dužini saṃsāre Nova zbirka počinje načelom da ova saṃsāra ima početak i kraj koji se ne mogu odrediti (anamatagga), jer bića, zaklonjena neznanjem i vezana žudnjom, lutaju bez kraja. Ove sutte nizom poređenja dočaravaju neizmerno dugo trajanje: ni drva i trava cele Jambudīpe nisu dovoljni da se izbroji koliko su puta bića bila nečije majke; ni grudve zemlje cele zemlje nisu dovoljne da se izbroji koliko su puta bila nečiji očevi; suze prolivene zbog rastanka s voljenim i majčino mleko koje je popijeno obilniji
Page 221–223 Duggata sutta, Sukhita sutta i Tiṃsamatta sutta Buda kaže da se početak saṃsāre ne može uočiti: kada se vidi biće u patnji, ili čak biće u punoj sreći, treba znati da su sva bića već prošla kroz bezbroj patnji. Zatim dolazi 30 monaha iz Pāve koji se drže asketskih praksi. Buda ih pita šta je više: krv prolivena iz odsečenih glava bića tokom ove duge saṃsāre ili voda u četiri okeana, i ukazuje da je te krvi više čak i od vode u moru, što pokazuje ogromnu patnju koju su bića iskusila. Na kraju pouke, svih 30 monaha odmah dostiže arahantstvo.
Page 223–224 Sutte o majci, ocu, braći i sestrama, sinovima i kćerima Buda kaže da je teško naći biće koje u ovoj dugoj saṃsāri ranije nije bilo naša majka, otac, brat, sestra, sin ili kći. To je niz kratkih sutta koje ponavljaju isti obrazac menjajući samo vrstu srodnika, da bi se pokazala beskrajna povezanost svih bića u krugu rađanja i smrti, s ciljem da se probude otrežnjenje i bestrasnost prema svim tvorevinama.
Page 225–228 Vepullapabbata sutta Buda priča da je planina Vepulla kod Rājagahe u svakom dobu pojave nekog od ranijih Buda nosila drugo ime: Pācīnavaṃsa u vreme Bude Kakusandhe, Vaṅkaka u vreme Bude Konāgamane i Supassa u vreme Bude Kassape, i navodi kako se životni vek ljudi iz doba u doba sve više skraćivao. To pokazuje nestalnost tvorevina: i ime planine, i ljudi, pa i same Bude, menjaju se i nestaju. Završava se stihom da sve tvorevine po prirodi nastaju i prestaju, a da je smirenje tvorevina prava sreća. Ovim se završava An
Page 229–230 Santuṭṭha sutta – O zadovoljnosti Buda hvali Mahākassapu kao onoga ko je zadovoljan onim što dobije: ogrtačem, hranom iz prošnje, boravištem i lekovima; ne pribavlja ih na neprikladan način, ne pati kada ih ne dobije i ne vezuje se niti je opčinjen kada ih dobije. Poučava monahe da se vežbaju u ovoj zadovoljnosti po Kassapinom primeru.
Page 230–233 Anātāpī sutta – O onome ko nema žar Sāriputta pita Mahākassapu o značenju onoga ko nema žar koji spaljuje nečistoće (anātāpī) i nema strah od zla (anottāpī), i koji zato ne može ostvariti Dhammu, nasuprot onome ko ima žar i strah od zla i ima priliku da ostvari. Mahākassapa objašnjava da je to nenastojanje da se napuste neblagotvorna stanja koja su već nastala ili spreči ona koja još nisu nastala, a da je suprotno tome ozbiljan napor u ta četiri slučaja.
Page 233–235 Candūpama sutta – Poređenje s mesecom Buda poučava monahe da porodicama prilaze kao mesec, tj. bez vezivanja telom i umom, uvek skromni i ne drski, i navodi Kassapu kao primer. Zatim objašnjava da je nečisto poučavanje Dhamme ono koje se izlaže u nadi da će slušaoci steći poverenje u samog učitelja, a čisto poučavanje ono koje se izlaže iz saosećanja, sa željom da slušaoci razumeju i praktikuju Dhammu; Kassapa uvek poučava upravo takvim čistim umom.
Page 235–237 Kulūpaka sutta – O monahu koji posećuje porodice Buda uči da monah koji nije podesan da posećuje porodice jeste onaj koji se nada da će mu dati mnogo, dati dobre stvari, dati brzo i s poštovanjem, pa pati i tuguje kada ne dobije ono čemu se nadao. Monah koji je podesan da posećuje porodice ne vezuje se za ono što će dobiti, pa ne pati bez obzira na to da li dobije ili ne dobije ono što je očekivao. Kassapa je primer ove druge vrste monaha.
Page 237–240 Jiṇṇa sutta – O ostarelom Buda kaže ostarelom Mahākassapi da je ogrtač od odbačenih krpa pretežak i predlaže mu da nosi ogrtače koje daruju ukućani, prihvata pozive na obrok i boravi blizu njega. Ali Mahākassapa moli da i dalje sledi asketske prakse kao i ranije, obrazlažući to time da vidi sopstvenu sreću u sadašnjosti i da želi da bude primer koji će buduće generacije slediti. Buda se tome raduje i dozvoljava mu da nastavi kako je naumio.
Page 240–245 Ovāda sutta – O opominjanju monaha, delovi 1–2 Buda moli Mahākassapu da pouči monahe. On odgovara da je današnje monahe teško poučiti jer im nedostaju vrline, i navodi primer dvojice mladih monaha koji su se nadmetali u hvalisavom govoru, pa ih je Buda morao opomenuti; obojica su priznali grešku i zamolili za oproštaj. Zatim Mahākassapa objašnjava da onaj kome nedostaju vera, stid, strah od zla, energija i mudrost propada u blagotvornim stanjima kao mesec u opadanju, a onaj ko ima sve te vrline napreduje kao mesec u rastu.
Page 245–248 Ovāda sutta, 3. deo (stariji monasi nekad i sad) Mahākassapa poredi: nekada su stariji monasi koji se drže asketskih praksi i hvale njihove vrline bili pozivani da sede blizu, pa su novi monasi želeli da slede njihov primer. Ali danas stariji monasi hvale i pozivaju samo monahe koji su slavni i imaju darove i počasti, pa novi monasi teže dobiti umesto praksi Dhamme, što je teška opasnost za sveti život i za zajednicu.
Page 248–253 Jhānābhiññā sutta – O jhānama i višim znanjima Buda kaže da kao što on sam po volji ulazi u četiri jhāne, bezoblična dostignuća i šest viših znanja, tako i Mahākassapa može da ih dostigne. To potvrđuje da istaknuti arahant-učenik poput Kassape ima mentalne sposobnosti ravne Učiteljevim u pogledu sabranosti i viših znanja, iako se razlikuju po tome što je Buda prvi sam dostigao probuđenje.
Page 253–256 Upassaya sutta (događaj u boravištu monahinja) Ānanda poziva Mahākassapu da poseti boravište monahinja. Pošto je on monahinjama izložio Dhammu, monahinja Thullatissā je nezadovoljna i kaže da Kassapa ne bi trebalo da izlaže Dhammu u prisustvu Ānande, koji je mudriji. Mahākassapa to čuje, pita Ānandu i potvrđuje da ga je sam Buda priznao kao onoga ko dostiže jhāne i viša znanja, te da nije niži ni od koga. Monahinja Thullatissā na kraju napušta monaški život.
Page 256–261 Cīvara sutta – O ogrtaču Trideset Ānandinih učenika napušta monaški život jer su mladi i neobuzdani. Mahākassapa pita za razlog pravila da se ne prihvata obrok kod više od tri porodice zaredom, a zatim kori Ānandu što s neobuzdanim novim monasima putuje unaokolo, pa monahinja Thullanandā tvrdi da Kassapa nije podesan da kori jer je ranije pripadao drugom verskom redu. Mahākassapa tada priča o svom odlasku u beskućništvo, susretu s Budom, razmeni svog ogrtača s Budinim ogrtačem od odbačenih krpa i potvrdi da je pravi sin
Page 261–263 Paraṃmaraṇa sutta (pitanja na koja Buda nije odgovorio) Sāriputta pita Mahākassapu zašto Buda nije objasnio kakav je Tathāgata posle smrti: da li postoji, ne postoji, i postoji i ne postoji, ili ni postoji ni ne postoji. Mahākassapa odgovara da je to zato što ta pitanja nisu korisna i ne vode otrežnjenju, bestrasnosti ni nibbāni, a ono što je Buda objasnio jesu četiri plemenite istine, jer su korisne i vode neposredno oslobođenju.
Page 263–265 Saddhammapaṭirūpaka sutta – O prividu pravog učenja Mahākassapa pita zašto je nekada bilo malo pravila vežbanja, a mnogo monaha je ostvarivalo Dhammu, dok je danas mnogo pravila, a malo onih koji ostvaruju. Buda kaže da je to zato što bića propadaju, i da pravo učenje neće propasti dok se u svetu ne pojavi „privid pravog učenja“, lažna Dhamma. Ne uništavaju ga elementi zemlje, vode, vatre i vetra, već upravo budalasti ljudi. Izlaže pet stvari zbog kojih pravo učenje propada ili napreduje: nepoštovanje ili poštovanje prema Učitelju, Dhammi, Saṅghi
Page 266–267 Bāḷisika sutta – O ribaru (početak Lābhasakkāra-saṃyutte) Buda otvara novu zbirku rečima da su darovi, počasti i slava nešto strašno, veća prepreka ostvarenju Dhamme od bilo čega drugog. Māru poredi s ribarom koji u duboku vodu spušta udicu s mamcem; monah koji uživa i vezuje se za darove i počasti je kao riba koja je progutala udicu i pada u Mārinu vlast bez mogućnosti bekstva.
Page 267–269 Kumma sutta i Eḷaka sutta (poređenje s kornjačom i ovnom) Buda poredi onoga ko se vezuje za darove i počasti s kornjačom koja je zalutala tamo gde je lovac, pa je pogođena harpunom i ostane joj vezano uže; iako preživi, i njen predak strada zbog tog užeta. Poredi ga i s dugodlakim ovnom koji ulazi u trnovito žbunje i zapliće se i kači svuda. To pokazuje da se monah opčinjen darovima i počastima, kada uđe u selo, na isti način zapliće i strada tamo gde se nađe.
Page 269–270 Kaṅsaḷakā sutta, Asani sutta i Salla sutta Buda poredi monaha koji je toliko opijen darovima i počastima da prezire druge monahe s bubom koja se najela izmeta pa prezire druge bube koje imaju manje. Zatim s brigom kaže da bi bolje bilo da monaha koji još nije dostigao arahantstvo pogodi munja ili probode otrovna strela nego da mu um obuzmu darovi i počasti, jer je to što ga obuzimaju darovi i počasti opasnije od telesne smrti.
Page 270–272 Siṅgāla sutta i Verambha sutta Buda poredi monaha kojeg su obuzeli darovi i počasti sa starim šakalom obolelim od šuge, koji je nemiran i nigde ne može da miruje, i s pticom koju vetar verambha baca tako da joj se krila, glava i noge razlete na sve strane. Monah kojeg su obuzeli darovi i počasti, kada ode u prošnju neobuzdan telom, govorom i umom, i ugleda neuredno odevenu ženu, obuzme ga strast pa napusti monaški život, a drugi monasi mu oduzmu zdelu i ogrtač, kao pticu koju vetar razbaci.
Page 272–273 Sakkāra sutta – O počastima (kraj prvog poglavlja) Buda kaže da je video neke ljude kojima su um obuzele počasti, ili izostanak počasti, ili i jedno i drugo, i koji su svi posle smrti otišli u nesrećna stanja. Završava se stihovima u slavu onoga čija se sabranost ne koleba bez obzira na to da li dobija počasti ili ne, koji motri s dubokim uvidom i teži okončanju prianjanja: takav je istinski dobar čovek. Ovim se završava prvo poglavlje Lābhasakkāra-saṃyutte.
Page 274–275 Niz sutta o onome ko ne laže ni radi bogatstva (drugo poglavlje) Buda kaže da je umom spoznao da je neki čovek čvrsto odlučio da svesno ne laže ni radi zlata, srebra, zemlje pune zlata, sitnog bogatstva, sopstvenog života, pa čak ni radi najlepše žene u zemlji, ali da ga je kasnije, kada su mu um obuzeli darovi i počasti, video kako svesno laže. To pokazuje da darovi i počasti imaju strašniju moć od bilo kog drugog iskušenja i mogu da pokvare čak i najpostojanijeg čoveka. To je niz sutta koje ponavljaju isti obrazac, ukupno 10 sutta, čime se završava drugo po
Page 276–278 Lābhasakkāra-saṃyutta, treće poglavlje, sutte 1–4 Buda kaže da su darovi, počasti i slava okrutniji od toga da um obuzme žena ili kurtizana, jer onoga ko još nije ostvario Dhammu navode da zapadne u nepažnju. Navodi laičke sledbenike Cittu domaćina i Hatthaku iz Āḷavija, laičke sledbenice Khujjuttaru i Nandinu majku, kao i Sāriputtu i Mahāmoggallānu, monahinje Khemu i Uppalavaṇṇu, kao merilo kakav treba da bude dobar sin ili učenik, i upozorava da onaj ko još nije dostigao arahantstvo ne treba da dozvoli da mu darovi i počasti obuzmu um.
Page 278–279 Lābhasakkāra-saṃyutta, treće poglavlje, sutte 5–7 Askete i brahmani koji onakvim kakvo jeste ne spoznaju privlačnost, opasnost i izlaz iz darova i počasti (odnosno njihov nastanak i prestanak) ne oslobađaju se toga da ih oni obuzmu, dok oni koji to sami spoznaju višim znanjem ostaju bezbedni. Ovaj niz pouka naglašava da je razumevanje prave prirode dobiti i slave ključan uslov da se ne postane njihov rob.
Page 279–280 Lābhasakkāra-saṃyutta, treće poglavlje, sutte 8–9 (poređenje s užetom koje struže) Buda poredi darove i počasti po okrutnosti sa žilavim kožnim užetom kojim snažan čovek steže i struže nogu dok ne preseče kožu, meso, tetive, kost, sve do srži u kosti. To slikovito pokazuje koliko je teška opasnost od dobiti i slave, koja nagriza vrline sloj po sloj, postepeno, ali duboko do same srži; to je upozorenje monasima da budu oprezni i ne budu nepažljivi prema tome.
Page 280–281 Lābhasakkāra-saṃyutta, treće poglavlje, sutta 10 (Ānandino pitanje) Ānanda pita zašto su darovi i počasti opasni čak i za monaha čije su mentalne mrlje uništene. Buda objašnjava da nepokolebljivo oslobođenje uma (cetovimutti) arahanta darovi i počasti nikada ne mogu uništiti, ali za monaha koji se još vežba (sekha), koji je dostigao prijatno prebivanje u ovom životu (jhānska dostignuća), ali još nije arahant, darovi i počasti mogu biti uzrok gubitka tih vrlina. Zato uči da svi treba da se vežbaju da napuste darove i počasti koji nastanu i ne dozvole da im obuzmu
Page 282–284 Lābhasakkāra-saṃyutta, četvrto poglavlje, sutte 1–5 (Devadattina propast zbog darova i počasti) Buda kaže da su darovi i počasti koji su pripali Devadatti vodili njegovoj sopstvenoj propasti i padu, jer su mu obuzeli um toliko da je izazvao raskol u Saṅghi i potpuno odsekao korene blagotvornog, blagotvorna stanja i svetlu stranu Dhamme. Poredi to s bananovim drvetom, bambusom i trskom koji umiru kada donesu plod, i s mazgom koja umire kada zatrudni. Završava se stihom da darovi i počasti ubijaju lošeg čoveka kao što plod ubija bananovo drvo, bambus i trsku, i kao što plod u utrobi ubija ma
Page 284–285 Lābhasakkāra-saṃyutta, četvrto poglavlje, sutta 6 (poređenje s besnim psom) Kada kralj Ajātasattu svakog jutra i večeri dolazi da služi Devadattu s pet stotina kočija i pet stotina lonaca hrane, monasi to jave Budi. Buda im zabranjuje da zavide Devadatti na darovima, jer dok god traje takvo služenje, može se očekivati samo pad u blagotvornim stanjima, a ne napredak. Poredi to s tim kada se opasnom psu probuši nos i u njega sipa žuč: pas time postaje samo još opasniji; isto tako darovi i počasti Devadattu samo još više kvare.
Page 285–286 Lābhasakkāra-saṃyutta, četvrto poglavlje, sutte 7–13 (i onaj ko ne bi lagao ni zbog rođaka može biti obuzet darovima i počastima) Buda navodi primer čoveka za koga je umom znao da svesno ne bi slagao čak ni zbog sopstvene majke, ali kome su kasnije darovi i počasti toliko obuzeli um da je zaista svesno slagao. Isto ponavlja za oca, brata, sestru, sina, kćer i ženu, ukupno trinaest tema u celom poglavlju, pokazujući da darovi i počasti imaju moć da unište i vrline koje izgledaju najpostojanije. Ovim se završava četvrto poglavlje i cela Lābhasakkāra-saṃyutta.
Page 287–292 Rāhula-saṃyutta, prvo poglavlje (promatranje nestalnosti čulnih osnova, svesti, kontakta, osećaja, opažaja, namere, žudnje, elemenata i skupina) Rāhula moli Budu da mu ukratko izloži Dhammu kako bi je praktikovao sam, u osami i marljivo. Buda pitanjima i odgovorima navodi Rāhulu da sam uvidi da su šest unutrašnjih čulnih osnova, šest spoljašnjih čulnih osnova, šest vrsta svesti, šest vrsta kontakta, osećaji nastali iz šest vrsta kontakta, šest vrsta opažaja, šest vrsta namere, šest vrsta žudnje, šest elemenata i pet skupina nestalni, patnja i da ih ne treba smatrati sopstvom. Kada to vidi, plemeniti učenik se otrežnjuje, oslobađa strasti
Page 293–295 Rāhula-saṃyutta, drugo poglavlje, sutte 1–10 Buda ponovo Rāhuli izlaže istu pouku kao u prethodnom poglavlju, navodeći ga da promatra kako su oko, uho, nos, jezik, telo i um, kao i oblici, zvuci, mirisi, ukusi, dodirni predmeti i mentalni predmeti, šest vrsta svesti, šest vrsta kontakta, šest vrsta osećaja, šest vrsta opažaja, šest vrsta namere, šest vrsta žudnje i šest elemenata, sve do pet skupina, nestalni, patnja i ne-sopstvo, kako bi nastali otrežnjenje, bestrasnost i oslobođenje kao i ranije. To je ponovno promišljanje načela ne-sops
Page 295–297 Rāhula-saṃyutta, drugo poglavlje, sutte 11–12 (napuštanje stvaranja „ja“, stvaranja „moje“ i latentne sklonosti ka uobraženosti) Rāhula pita kako čovek treba da zna i vidi da ne bi imao stvaranje „ja“, stvaranje „moje“ i latentnu sklonost ka uobraženosti u pogledu ovog tela sa svešću i svih spoljašnjih znakova. Buda uči da se oblik, osećaj, opažaj, mentalne tvorevine i svest, bilo prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, grubi ili suptilni, niski ili uzvišeni, daleki ili bliski, ispravnom mudrošću vide onakvima kakvi jesu: sve to nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo. Dvanaesta sutta dalje objašnjava
Page 298–300 Lakkhaṇa-saṃyutta, prvo poglavlje, sutta 1 (peta u obliku kostura) Silazeći s planine Gijjhakūṭa zajedno s Lakkhaṇom, Mahāmoggallāna se osmehnuo kada je video kostur kako lebdi u vazduhu dok ga jata lešinara, vrana i jastrebova kljucaju, a on jauče. Kada su se vratili Budi, on je potvrdio da učenici zaista imaju oko i znanje, jer je to biće i sam ranije video, ali o tome nije govorio iz bojazni da bi oni koji ne bi poverovali imali štetu od toga. Objasnio je da je to biće nekada bilo koljač goveda u Rājagahi, da je stotinama hiljada godina doživljavalo plodove
Page 300 Lakkhaṇa-saṃyutta, prvo poglavlje, sutta 2 (peta – komad mesa) Mahāmoggallāna vidi komad mesa kako lebdi u vazduhu dok ga jata lešinara, vrana i jastrebova kljucaju i grizu, a on vrišti od bola. Buda objašnjava da je to biće ranije bilo koljač goveda u Rājagahi, kao i u prvoj sutti, ali se pojavilo u drugačijem obliku pete. To pokazuje da ista kamma može doneti plod u vidu patnje u više oblika.
Page 300 Lakkhaṇa-saṃyutta, prvo poglavlje, sutta 3 (peta – gruda mesa) Mahāmoggallāna vidi grudu mesa (maṃsapiṇḍa) kako lebdi u vazduhu dok je jata lešinara, vrana i jastrebova kljucaju i grizu, a ona jauče. Buda objašnjava da je to biće ranije bilo lovac na ptice (sākuṇika) u Rājagahi, pa doživljava plod kamme u obliku pete koju neprestano napadaju.
Page 300–301 Lakkhaṇa-saṃyutta, prvo poglavlje, sutta 4 (peta – čovek bez kože) Mahāmoggallāna vidi čoveka bez kože (nicchavipurisa) kako lebdi u vazduhu dok mu jata lešinara, vrana i jastrebova kljucaju i grizu ogoljeno meso, a on vrišti od bola. Buda objašnjava da je to biće ranije bilo koljač ovaca (orabbhika) u Rājagahi, što pokazuje vezu između zanata ubijanja životinja i stanja pete bez ičega što bi štitilo telo.
Page 301 Lakkhaṇa-saṃyutta, prvo poglavlje, sutta 5 (peta – čovek s dlakama kao mačevi) Mahāmoggallāna vidi čoveka čije su dlake oštri mačevi koji se dižu i padaju, zabadajući se neprestano u njegovo telo. Buda objašnjava da je to biće ranije bilo koljač svinja (sūkarika) u Rājagahi, pa doživljava patnju kao odraz oružja kojim je ubijao druge životinje.
Page 301 Lakkhaṇa-saṃyutta, prvo poglavlje, sutta 6 (peta – čovek s dlakama kao koplja) Mahāmoggallāna vidi čoveka čije su dlake koplja koja se dižu i padaju, zabadajući se neprestano u njegovo telo. Buda objašnjava da je to biće ranije bilo lovac na divljač (māgavika) u Rājagahi, što odražava načelo kamme da se oruđe kojim su povređivana druga bića vraća i povređuje samog počinioca u stanju pete.
Page 301 Lakkhaṇa-saṃyutta, prvo poglavlje, sutta 7 (peta – čovek s dlakama kao strele) Mahāmoggallāna vidi čoveka čije su dlake strele koje se dižu i padaju, zabadajući se neprestano u njegovo telo. Buda objašnjava da je to biće ranije bilo dželat ili mučitelj zatvorenika (kāraṇika) u Rājagahi, što pokazuje vezu između nanošenja bola drugima i plodova kamme koji se vraćaju počiniocu.
Page 301 Lakkhaṇa-saṃyutta, prvo poglavlje, sutta 8 (peta – čovek s dlakama kao igle) Mahāmoggallāna vidi čoveka čije su dlake igle koje se dižu i padaju, zabadajući se neprestano u njegovo telo. Buda objašnjava da je to biće ranije bilo klevetnik, onaj ko ogovara i razdvaja ljude, u Rājagahi, što pokazuje da reči koje probadaju druge probadaju samog govornika u sledećem životu.
Page 301–302 Lakkhaṇa-saṃyutta, prvo poglavlje, sutta 9 (peta – čovek proboden iglama kroz telo) Mahāmoggallāna vidi čoveka kroz koga igle neprestano prodiru od glave do usta, od usta do grudi, od grudi do stomaka, od stomaka do butina, sve do stopala, a on jauče u strašnim mukama. Buda objašnjava da je to biće ranije bilo klevetnik i podstrekač razdora u Rājagahi. Slika igala koje probadaju celo telo izražava umnoženi bol klevetničkog govora koji razara slogu drugih.
Page 302 Lakkhaṇa-saṃyutta, prvo poglavlje, sutta 10 (peta – čovek koji nosi testise) Mahāmoggallāna vidi čoveka koji, kada hoda, mora da nosi ogromne testise na ramenima, a kada sedne, mora da sedi na njima, dok ga jata lešinara, vrana i jastrebova kljucaju i grizu, a on vrišti od bola. Buda objašnjava da je to biće ranije bilo nepošten seoski starešina u Rājagahi. Ovim se završava prvo poglavlje Lakkhaṇa-saṃyutte, sa sažimajućim stihom (uddāna) koji navodi svih deset peta.
Page 303 Lakkhaṇa-saṃyutta, drugo poglavlje, sutta 1 (peta potopljena u jami s izmetom) Mahāmoggallāna vidi čoveka potopljenog preko glave u jami s izmetom. Buda objašnjava da je to biće ranije bilo preljubnik sa tuđim ženama u Rājagahi. Stanje potopljenosti u nečisti odražava nečistotu seksualnog prestupa kojim se krše tuđa prava.
Page 303 Lakkhaṇa-saṃyutta, drugo poglavlje, sutta 2 (peta koja jede izmet) Mahāmoggallāna vidi čoveka potopljenog u jami s izmetom kako obema rukama zahvata i jede izmet. Buda objašnjava da je to biće ranije, u vreme potpuno probuđenog Bude Kassape, bilo brahman koji je pozvao Saṅghu na obrok, a zatim prevarom dao da se korito napuni izmetom umesto hranom, uz podrugljive reči da jedu koliko hoće; zato doživljava plod kamme omalovažavanja Saṅghe.
Page 303–304 Lakkhaṇa-saṃyutta, drugo poglavlje, sutta 3 (peta – žena bez kože) Mahāmoggallāna vidi ženu bez kože kako lebdi u vazduhu dok je jata lešinara, vrana i jastrebova kljucaju i grizu, a ona vrišti od bola. Buda objašnjava da je ta žena ranije bila preljubnica neverna mužu u Rājagahi, što pokazuje plod kamme neverstva u braku.
Page 304 Lakkhaṇa-saṃyutta, drugo poglavlje, sutta 4 (peta – smrdljiva, odvratna žena) Mahāmoggallāna vidi smrdljivu, ružnu i odbojnu ženu kako lebdi u vazduhu dok je jata ptica napadaju. Buda objašnjava da je ta žena ranije bila gatara, ona koja proriče sudbinu, u Rājagahi, što izražava plod kamme obmanjivanja drugih lažnim proricanjem.
Page 304 Lakkhaṇa-saṃyutta, drugo poglavlje, sutta 5 (peta – oparena žena) Mahāmoggallāna vidi ženu čije je telo opareno i natopljeno vrelom vodom kako lebdi u vazduhu. Buda objašnjava da je ta žena ranije bila glavna kraljica kralja Kaliṅge, koja je iz ljubomore prosula žeravicu po suparnici, drugoj kraljevoj ženi. To pokazuje plod kamme ljubomore i zavisti koje vode do okrutnog povređivanja drugih.
Page 304–305 Lakkhaṇa-saṃyutta, drugo poglavlje, sutta 6 (peta – telo bez glave) Mahāmoggallāna vidi telo bez glave, s očima i ustima na grudima, kako lebdi u vazduhu dok ga jata lešinara, vrana i jastrebova kljucaju i grizu. Buda objašnjava da je to biće po imenu Hārika ranije bilo dželat koji je pogubljivao razbojnike u Rājagahi. Stanje tela bez glave odražava plod kamme odsecanja glava drugima kao zanata.
Page 305 Lakkhaṇa-saṃyutta, drugo poglavlje, sutte 7–10 (monah, monahinja, sikkhamānā i iskušenik bez vrline koji gore) Mahāmoggallāna vidi monaha, monahinju, sikkhamānu i iskušenika (sāmaṇera) čiji gornji ogrtač, zdela, pojas, pa i samo telo gore u plamenu dok lebde u vazduhu i jauču u strašnom bolu. Buda za sva četiri slučaja daje isto objašnjenje: svi su ranije, u vreme potpuno probuđenog Bude Kassape, bili zaređeni ljudi bez vrline. Vatra koja guta monaške potrepštine izražava plod kamme onoga ko se zaredi, a zatim se ponaša nedolično monaškom stanju.
Page 305–306 Lakkhaṇa-saṃyutta, drugo poglavlje, sutta 11 (iskušenica bez vrline koja gori) Mahāmoggallāna vidi iskušenicu (sāmaṇerī) čiji gornji ogrtač, zdela, pojas i telo gore u plamenu dok lebdi u vazduhu i vrišti od bola. Kada to javi Budi, on potvrđuje da je to biće i ranije video, ali o tome nije govorio. Objašnjava da je ta iskušenica bila bez vrline u vreme potpuno probuđenog Bude Kassape, da je stotinama hiljada godina doživljavala plod kamme u paklu, a da se preostali plod pojavljuje u ovakvom obliku pete. Ovim se završava drugo poglavlje i cela Lakkhaṇa-saṃyutta.
Page 307 Opamma-saṃyutta, sutta 1 (poređenje s gredama kuće sa zašiljenim krovom) Buda poredi: kao što se sve grede kuće sa zašiljenim krovom naginju ka vrhu, sastaju se u vrhu i ruše se zajedno s vrhom, tako i sva neblagotvorna stanja imaju neznanje kao koren, sastaju se u neznanju i bivaju uništena zajedno s uništenjem neznanja. Poučava monahe da budu marljivi kako bi iskorenili koren svih neblagotvornih stanja.
Page 307–308 Opamma-saṃyutta, 2. sutta (poređenje sa prašinom na vrhu nokta) Buda uzima malo prašine na vrh nokta i poredi je sa velikom zemljom, a zatim kaže da je bića koja se rađaju kao ljudi veoma malo, kao te prašine, dok je bića rođenih u drugim svetovima osim ljudskog mnogo, kao velike zemlje. Ovim poređenjem opominje da se uvidi koliko je retko ljudsko postojanje i da se u životu ne bude nemaran.
Page 308 Opamma-saṃyutta, 3. sutta (poređenje sa porodicom u kojoj je mnogo žena, a malo muškaraca) Buda poredi porodicu u kojoj je mnogo žena, a malo muškaraca sa onom koju razbojnici lako unište; tako i monaha koji ne razvija oslobođenje uma dobronamernošću (mettā cetovimutti) neljudska bića lako uznemiravaju. Porodicu u kojoj je mnogo muškaraca, a malo žena razbojnici teško unište; tako i monaha koji je mnogo razvio oslobođenje uma dobronamernošću neljudska bića teško mogu da uznemire. Uči da se dobronamernost mnogo razvija radi zaštite od opasnosti.
Page 308–309 Opamma-saṃyutta, 4. sutta (davanje sto lonaca naspram trenutka dobronamernosti) Buda kaže da onaj ko ujutru, u podne i uveče daje sto lonaca hrane stiče manje zasluge od onoga ko razvija um dobronamernosti makar samo za trenutak koliko traje mužnja krave. To pokazuje da razvijanje dobronamernosti u meditaciji donosi veći plod od materijalnog davanja, i uzdiže vrednost zasluge stečene meditacijom iznad zasluge stečene davanjem.
Page 309–310 Opamma-saṃyutta, 5. sutta (poređenje sa oštrim kopljem) Buda poredi veoma oštro koplje, koje niko ne može da zgrabi golom rukom a da se ne povredi, sa monahom koji je oslobođenje uma dobronamernošću razvio do pune snage: ako neko neljudsko biće pomisli da mu naudi umu, samo će to biće snaći nevolja i muka. Uči da se dobronamernost čvrsto razvije kako bi se čovek zaštitio od opasnosti.
Page 310–311 Opamma-saṃyutta, 6. sutta (poređenje sa strelcima u četiri pravca) Buda opisuje brzinu čoveka koji može da uhvati strele koje četiri vešta strelca istovremeno odapnu u četiri pravca pre nego što padnu na zemlju, i kaže da je ta brzina manja od brzine meseca i sunca, i manja od brzine božanstava koja trče ispred meseca i sunca; ali životni vek bića ističe brže od svega toga. Ovim poređenjem opominje na hitnost koju nosi nestalnost života i na to da ne treba biti nemaran.
Page 311–312 Opamma-saṃyutta, 7. sutta (poređenje sa bubnjem Ānaka) Buda priča o bubnju Ānaka kralja Dasārahe: kad god bi napukao, popravljali su ga drvenim klinovima, sve dok na kraju nije nestalo prvobitnog drveta bubnja i ostala je samo gomila klinova. Poredi to sa budućnošću u kojoj će duboke sutte koje je izgovorio Tathāgata, dubokog značenja i povezane sa prazninom (suññatā), propasti, jer monasi neće hteti da ih slušaju ni proučavaju, već će radije slušati skladne stihove spoljašnjih pesnika. Uči da se te duboke sutte marljivo proučavaju i čvrsto očuvaju.
Page 312–313 Opamma-saṃyutta, 8. sutta (drveni jastuci Licchavija) Buda kaže da Licchaviji sada spavaju na drvenim jastucima i nisu nemarni u vežbanju, pa kralj Ajātasattu nema priliku da ih napadne; ali u budućnosti Licchaviji će postati razmaženi, mekih ruku i nogu, spavaće na mekim posteljama do izlaska sunca, i tako će otvoriti priliku neprijatelju. Poredi to sa današnjim monasima koji su neumorni u trudu, pa Māra nema priliku, dok će u budućnosti, ako monasi postanu tako razmaženi, i Māri otvoriti priliku. Uči da se živi bez nemara, kao da se spava na drve
Page 313–315 Opamma-saṃyutta, 9. sutta (poređenje sa slonom koji jede korenje lotosa) Kada je jedan mladi monah prekomerno obilazio porodice i protivio se kada su ga drugi monasi opomenuli, Buda priča o velikom slonu koji pre jela opere korenje lotosa od blata, pa ima lep izgled i dobru snagu, dok mladunče koje ga oponaša, a ne zna da opere korenje, strada. Poredi to sa starijim monasima koji primaju dobitke i počasti bez vezanosti i opijenosti, videći opasnost i izlaz, pa im to ne škodi, dok novi monasi koji ih oponašaju vezani i opijeni stradaju poput tog mladunčeta.
Page 315–316 Opamma-saṃyutta, 10. sutta (poređenje sa mačkom koja lovi miša) Kada je jedan monah prekomerno obilazio porodice i bio nezadovoljan kada su ga opomenuli, Buda priča o mački koja je u žurbi uhvatila i pojela miša, ali su joj mišja creva naškodila do smrti. Poredi to sa monahom koji ulazi u selo ne čuvajući telo, govor, um i čula: kada vidi nepristojno odevenu ženu i u njemu se probudi strast, on propada u svetom životu ili počini tešku prekršaj, što je gore od smrti. Uči da se telo, govor, um i čula obuzdavaju pri ulasku u selo.
Page 316–317 Opamma-saṃyutta, 11–12. sutta (poređenje sa šugavim šakalom) Buda priča o starom šakalu koji boluje od šuge, ali ipak ide kud god hoće, i kaže da bi bilo bolje da onaj ko se izdaje za Sakyinog sina (sledbenika Bude), a ponaša se nedolično, dobije telo poput tog šakala. Druga sutta dodaje da taj šugavi šakal ipak ima bar malo zahvalnosti, dok oni koji se izdaju za Sakyine sinove, a loše se ponašaju, nemaju nikakve zahvalnosti. Uči da se bude zahvalan onima koji su nam učinili dobro. Kraj Opamma-saṃyutte.
Page 318–319 Bhikkhu-saṃyutta, 1. sutta (Mahāmoggallāna i plemenita tišina) Mahāmoggallāna priča monasima da mu se u osami javilo pitanje šta je plemenita tišina (ariya tuṇhībhāva). Razmotrio je i uvideo da je to druga jhāna, ali dok je bio u njoj, javljale su mu se opažaji i pažnja povezani s usmerenim mišljenjem. Buda je došao natprirodnom moći i opomenuo ga da ne bude nemaran i da čvrsto utvrdi um u plemenitoj tišini, pa je on kasnije uspešno ušao u drugu jhānu.
Page 319–320 Bhikkhu-saṃyutta, 2. sutta (Sāriputta: ništa na svetu ne može da izazove tugu) Sāriputta uviđa da na svetu nema ničega što bi mu, kada se promeni, izazvalo tugu i jadikovanje. Ānanda pita zar ga ni promena samog Učitelja ne bi rastužila. Sāriputta odgovara da ne bi, ali da bi možda samo pomislio kako je šteta što je tako veliko biće nestalo. Ānanda objašnjava da je to zato što je Sāriputta već odavno potpuno iskorenio stvaranje „ja“ i „moje“ i latentnu sklonost ka uobraženosti.
Page 320–322 Bhikkhu-saṃyutta, 3. sutta (razgovor o Dhammi između Sāriputte i Mahāmoggallāne) Sāriputta primećuje da su čula Mahāmoggallāne vedra i pita za razlog. Mahāmoggallāna priča da je razgovarao o Dhammi s Budom putem božanskog oka i božanskog uha, a da nije morao telesno da ode kod njega, o tome šta znači „onaj ko je podstakao trud“: to je onaj ko ne prestaje da se trudi dok ljudskom snagom ne dostigne ono što treba dostići, makar od njega ostali samo koža, tetive i kosti. Sāriputta poredi sebe sa malim kamenčićem naspram Himalaja (natprirodne moći Mahāmoggallāne), a Mahāmoggallā
Page 322–324 Bhikkhu-saṃyutta, 4. sutta (mladi monah koji lako dostiže četiri jhāne) Jedan novi monah, vrativši se iz prošnje, ušao je u boravište i tiho sedeo, ne pomažući drugim monasima u vreme šivenja odora. Kada su ga prekoreli, samo je odgovorio da i on obavlja svoj posao. Buda je zabranio monasima da ga kore, jer on lako i bez teškoća dostiže sve četiri jhāne, prijatno prebivanje u ovom životu, što je cilj radi kojeg sinovi iz dobrih porodica odlaze u beskućništvo. Izgovorio je stihove hvale da taj monah nosi svoje poslednje telo, jer je pobedio Māru zajedno s njegovom vo
Page 324 Bhikkhu-saṃyutta, 5. sutta (Sujāta) Kada je Sujāta dolazio izdaleka, Buda je pokazao monasima da je taj sin iz dobre porodice lep na dva načina: telo mu je lepo, prijatno za gledanje i uliva poverenje, a uz to je sopstvenim višim znanjem dostigao najviši cilj svetog života. Izgovorio je stihove da je taj monah lep po uspravnom umu, oslobođen bez prianjanja, učeći da je prava lepota oslobođenje uma, a ne samo spoljašnji izgled.
Page 324–325 Bhikkhu-saṃyutta, 6. sutta (Lakuṇṭaka Bhaddiya) Kada je Lakuṇṭaka Bhaddiya, malog rasta i ružnog izgleda, dolazio izdaleka, Buda je skrenuo pažnju monasima na njegov izgled koji ne uliva poverenje, ali je rekao da taj monah ima veliku natprirodnu moć i retka dostignuća, i da je sve to dostigao do najvišeg cilja. Izgovorio je stihove: kao što se labudovi, ždralovi, paunovi, slonovi i jeleni boje lava iako su veći od njega, tako je i među ljudima mudar čovek, iako malen, veći od budale velikog tela.
Page 325–326 Bhikkhu-saṃyutta, 7. sutta (Visākha Pañcāliputta izlaže Dhammu) Visākha Pañcāliputta izlagao je Dhammu monasima u dvorani za obroke rečima prijatnim, jasnim i besprekornim, tako da se značenje moglo razumeti. Buda je došao, saslušao ga i pohvalio. Izgovorio je stihove da se za onoga ko ne govori ne zna da li je među budalama ili mudracima, ali onaj ko govori i izlaže besmrtnu Dhammu postaje poznat. Uči da se Dhamma izlaže sjajno, da bi se podigla zastava mudraca, jer je Dhamma zastava pobede onih koji traže istinu.
Page 326–327 Bhikkhu-saṃyutta, 8. sutta (Nanda raskošno odeven) Nanda, Budin rođak po majčinoj strani, došao je kod njega u lepo ispeglanoj odori, oči obrubljene mašću, noseći sjajnu zdelu. Buda ga je prekoreo da to ne dolikuje sinu iz dobre porodice koji je iz vere otišao u beskućništvo, i umesto toga ga je poučio da živi u šumi, da se hrani prošnjom, da nosi odoru od odbačenih krpa i da ne žudi za čulnim zadovoljstvima. Nanda je potom ozbiljno sledio ovo učenje.
Page 327–328 Bhikkhu-saṃyutta, 9. sutta (Tissa ožalošćen zbog prekora) Tissa, Budin rođak po očevoj strani, došao je kod njega ožalošćen i u suzama, jer su ga monasi prekorili rečima. Buda ga je ukorio da ne dolikuje voleti kritikovati druge, a ne podnositi kritiku. Učio ga je da bude i onaj ko se usuđuje da opominje druge i onaj ko strpljivo podnosi njihove opomene. Izgovorio je stihove: zašto se ljutiš, nemoj se ljutiti, neljutnja je bolja, jer sveti život postoji radi napuštanja ljutnje, uobraženosti i omalovažavanja drugih.
Page 328–330 Bhikkhu-saṃyutta, 10. sutta (monah koji voli da živi sam) Monah po imenu Thera voleo je da živi sam i hvalio je samo takav život: sam je išao u prošnju, sam se vraćao, sam sedeo i sam hodao u meditaciji. Kada su monasi to preneli Budi, on je potvrdio da takav samotnički život postoji, ali da postoji i potpuniji: dobro napustiti prošlost, odbaciti budućnost i ukloniti strasnu želju za sadašnjim postojanjem. Izgovorio je stihove da je onaj ko je savladao sve, sve spoznao, dobre mudrosti, neumrljan svim stvarima, sve napustio i oslobođen prestankom žudnje
Page 330 Bhikkhu-saṃyutta, 11. sutta (Mahākappina – početak; tekst prekinut na kraju datoteke) Kada je Mahākappina dolazio izdaleka, Buda je skrenuo pažnju monasima na njegov izgled: svetle puti, vitak, istaknutog nosa. Monasi su potvrdili da ga vide. Buda je počeo da govori da taj monah ima veliku natprirodnu moć i retka dostignuća, ali tekst ove sutte prekida se usred rečenice na kraju datoteke, pa se još ne zna koju će vrlinu Mahākappine kraj sutte otkriti.
Page 331 Kappina-sutta (završetak) Završni deo sutte govori o arahantu (Mahākappini), koji je sopstvenim višim znanjem u ovom životu dostigao kraj svetog života. Zatim Učitelj izgovara stihove koji porede ono što je najbolje u svakoj grupi: ratnik je najbolji među ljudima, onaj ko je savršen u znanju i ponašanju najbolji je među bogovima i ljudima, sunce sija danju, mesec sija noću, ali Buda sija svojim sjajem i danju i noću. Time se izražava neuporediva uzvišenost Bude iznad svega najboljeg na svetu.
Page 331–332 Sahāyaka-sutta Dva monaha prijatelja, učenici poštovanog Mahākappine, došla su kod Blaženog. Videvši ih izdaleka, on je upitao monahe da li poznaju ta dva prijatelja i pohvalio ih da imaju veliku natprirodnu moć i veliku snagu, i da su takođe sopstvenim višim znanjem dostigli kraj svetog života. Zatim je izgovorio stihove u slavu njihovog dugog prijateljstva, složnog u Dhammi koju je Buda izložio, dobro izvežbanog od Kappine; oni nose poslednje telo, jer su pobedili Māru zajedno s njegovom vojskom. Ova sutta j