A kako, monasi, treba gledati na svest kao hranu? Zamislite, monasi, da uhvate razbojnika, prestupnika, i izvedu ga pred kralja: ’Ovo je, veličanstvo, razbojnik, prestupnik. Kaznite ga kaznom kakvu želite.’ I kralj kaže: ’Idite, ljudi, i ujutru izbodite ovog čoveka sa stotinu kopalja.’ I oni ga ujutru izbodu sa stotinu kopalja. Onda kralj u podne upita: ’Ljudi, kako je onaj čovek?’ ’Još uvek je živ, veličanstvo.’ A kralj kaže: ’Idite, ljudi, i u podne izbodite tog čoveka sa stotinu kopalja.’ I oni ga u podne izbodu sa stotinu kopalja. Onda kralj uveče upita: ’Ljudi, kako je onaj čovek?’ ’Još uvek je živ, veličanstvo.’ A kralj kaže: ’Idite, ljudi, i uveče izbodite tog čoveka sa stotinu kopalja.’ I oni ga uveče izbodu sa stotinu kopalja. Šta mislite, monasi? Da li bi taj čovek, koga tokom dana izbodu sa tri stotine kopalja, zbog toga osećao bol i tugu?” „Poštovani, čak i da ga izbodu samo jednim kopljem, zbog toga bi osećao bol i tugu; a šta tek reći za tri stotine kopalja!” „Isto tako, monasi, kažem vam da treba gledati na svest kao hranu. Kada se svest kao hrana potpuno razume, tada je mentalno-materijalno potpuno shvaćeno. A kada je mentalno-materijalno potpuno shvaćeno, kažem vam da za plemenitog učenika ne postoji ništa više što bi trebalo učiniti.”

7. Veliko poglavlje

Ako postoji strast Kraj Sāvatthīja. „Monasi, postoje četiri vrste hrane za održavanje bića koja su već nastala i za podršku onima koja tek treba da se rode. Koje četiri? Fizičke namirnice kao hrana, gruba ili fina; kontakt kao druga; namera vezana za um kao treća; svest kao četvrta. To su četiri vrste hrane za održavanje bića koja su već nastala i za podršku onima koja tek treba da se rode.