Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Tu je on bio poštovan i obožavan, divili su mu se, klanjali i cenili ga, obezbeđivali sve što mu je neophodno: ogrtač, hranu, smeštaj i lekove. Isto tako je i monaška zajednica bila poštovana i obožavana, divili su im se, klanjali i cenili ih, obezbeđivali sve što im je neophodno: ogrtač, hranu, smeštaj i lekove. Ali askete drugih škola nisu bili toliko poštovani i obožavani, nisu im se divili, klanjali i cenili ih, nisu im obezbeđivali sve što im je neophodno: ogrtač, hranu, smeštaj i lekove. U isto vreme je lutalica Susima boravio kraj Rāđagahe, zajedno sa velikom grupom lutalica. Onda mu oni rekoše: „Hajde, prijatelju Susima, vodi svetački život pod asketom Gotamom. Kada naučiš njegovu Dhammu, podučićeš i nas. Tada ćemo i mi, propovedati tu Dhammu svetovnjacima, i bićemo poštovani i obožavani, diviće nam mu se, klanjati i ceniti, obezbeđivati sve što nam je neophodno: ogrtač, hranu, smeštaj i lekove.” „U redu, prijatelji” odgovori lutalica Susima. Potom ode do poštovanog Ānande i ljubazno se pozdravi sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče: „Prijatelju Ānanda, želim da vodim svetački život u ovom učenjui pravilima.”