Jer, Ānanda, u slučaju onih asketa i brahmana koji govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara zadovoljstvo i bol… kao i onih koji tvrde da patnja nastaje slučajno, te da je ne stvaramo ni mi, a ni drugi, nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta.” (III) „Ānanda, sve dok postoji telo, namera koja pokreće telesno delovanje stvara u nama zadovoljstvo i bol. Sve dok postoji govor, namera koja pokreće verbalno delovanje stvara u nama zadovoljstvo i bol. Sve dok postoji um, namera koja pokreće mentalno delovanje stvara u nama zadovoljstvo i bol. A sve je to uslovljeno neznanjem. Tada ili po sopstvenom nahođenju stvaramo telesne postupke na osnovu kojih zadovoljstvo i bol nastaju u nama, ili zbog drugih stvaramo telesne postupke na osnovu kojih zadovoljstvo i bol nastaju u nama. Bilo da smo pažljivi, stvaramo telesne postupke na osnovu kojih zadovoljstvo i bol nastaju u nama, bilo da smo nepažljivi, stvaramo telesne postupke na osnovu kojih zadovoljstvo i bol nastaju u nama.