„Poštovani, ako oni koji su prethodno pripadali nekom drugom redu, a žele da se pridruže beskućnicima i prime puno zaređenje u učenju i pravilima, moraju provesti četiri probna meseca, ja ću na probi provesti četiri godine. Posle te četiri godine neka me monasi, ako su zadovoljni mnome, prime u beskućništvo i daju mi puno zaređenje.” I tako goli asketa Kassapa bi primljen među beskućnike i primi od Blaženog puno zaređenje. Živeći osamljen, povučen, marljiv, predan i odlučan, nedugo zatim je poštovani Kassapa još u ovom životu neposrednim znanjem uvideo, ostvario, dostigao i u njemu boravio, onaj neprevaziđeni vrhunac svetačkog života radi kojeg sinovi dobrih porodica s razlogom napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja”. I poštovani Kassapa postade jedan od arahanata.

2. Hrana

Timbaruka Kraj Sāvatthīja. Jednoga dana lutalica Timbaruka dođe do Blaženog i učtivo se pozdravi sa njim, Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče: