I kada bi se pojavio monah koji živi u šumi i govori u prilog života u šumi, prosi hranu… nosi odbačenu odeću… nosi samo tri ogrtača… ima malo želja… zadovoljan je… osamljen je… povučen je… energičan je i govori u prilog energičnosti – stariji monasi bi ga pozvali da sedne: ’Dođi, monaše. Kako ti je ime? Ovo je zaista čestit monah, ovaj monah želi da vežba! Dođi, monaše, sedi na ovo mesto.’ Onda bi, Kassapa, novi monasi pomislili: ’Kažu da je onaj monah koji živi u šumi i govori u prilog života u šumi… energičan i govori u prilog energičnosti – takvog monaha stariji monasi pozivaju da sedne: ’Dođi, monaše. Kako ti je ime? Ovo je zaista čestit monah, ovaj monah želi da vežba! Dođi, monaše, sedi na ovo mesto.’ Oni bi sledili taj primer i to bi im dugo vremena bilo na dobrobit i sreću.