Ali, monasi, kada neko ne namerava, ne planira i nema prikrivenu sklonost, tada nema osnove za održavanje svesti. Kada nema osnove, svest se ne ustaljuje. Kada svest nije ustaljena i ne jača, u budućnosti se ne proizvodi novo bivanje. Kada nema proizvodnje novog bivanja u budućnosti, buduće rođenje, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj prestaju. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.”

4. Kaḷāra Khattiya

Namera (2) Kraj Sāvatthīja. „Monasi, ono što neko namerava, ono što planira i ono prema čemu ima prikrivenu sklonost – to postaje osnova za održavanje svesti. Kada postoji osnova, svest se tu ustali. Kada se svest ustali i ojača, dolazi do ulaska mentalno-materijalnog. sa mentalnim-materijalnim kao uslovom, šest područja čula nastaju; sa šest područja čula kao uslovom, kontakt nastaje; sa kontaktom kao uslovom, osećaj nastaje… žudnja… vezivanje… bivanje… rođenje… starost i smrt… žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje. Čak i ako, monasi, neko ne namerava i ne planira, ali još uvek ima prikrivenu sklonost ka nečemu, to postaje osnova za održavanje svesti. Kada postoji osnova, svest se tu ustali. Kada se svest ustali i ojača, dolazi do ulaska mentalno-materijalnog. Sa mentalnim-materijalnim kao uslovom, šest područja čula nastaju… Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.