Kraj Sāvatthīja. U to vreme neki tek zaređeni monah, nakon što bi se vratio iz prošenja hrane, posle obroka, ušao bi u svoje boravište, pa bi ne radeći ništa i ćutljiv dremao; a nije pomagao drugim monasima koji su pravili ogrtače. Onda velika grupa monaha dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok su tako sedeli, ispričaše mu o svemu ovome. Na to Blaženi reče jednom monahu: „Hajde, monaše, idi i reci reci monahu u moje ime da ga učitelj zove.” „Da, poštovani gospodine”, odgovori monah, te otide do onog monaha i reče mu: „Prijatelju, učitelj te zove.” „Da, prijatelju”, odgovori taj monah i otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu ovako reče: „Je li istina, monaše da nakon što bi se vratio iz prošenja hrane, posle obroka, uđeš u svoje boravište, pa ne radeći ništa i ćutljiv dremaš; a ne pomažeš drugim monasima koji prave ogrtače?” „Ja, poštovani, radim svoj posao.”