Ali zato kada budu recitovani neki drugi govori, poezija koju su načinili pesnici, neobičnih izraza i figura, delo onih koji ne pripadaju Sanghi, kada ih budu govorili njihovi učenici, takvi monasi će biti zainteresovani da ih slušaju, da obrate pažnju na njih, da se potrude da ih razumeju; oni će smatrati da takvo jedno učenje vredi proučavati i njime ovladati. I na taj način, monasi, govori koje je izgovorio Tathagata, oni koji su slojeviti, duboki po značenju, transcendentni, odnose se na prazninu sasvim će nestati. Zato, monasi, treba da vežbate: 'Kada budu recitovani govori koje je izgovorio Tathagata, oni koji su slojeviti, duboki po značenju, transcendentni, odnose se na prazninu, bićemo zainteresovani da ih slušamo, da obratimo pažnju na njih, da se potrudimo da ih razumemo; smatraćemo da takvo jedno učenje vredi proučavati i njime ovladati.' Tako sebe treba da vežbate.”

1. Poređenja

Cepanica Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikom gaju, u dvorani sa šiljastim krovom. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” „Da, poštovani”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi: „Danas, monasi, Liććhavi žive koristeći cepanicu kao jastuk, marljivi su i gorljivi u vežbanju. Zbog toga Ađātasattu, kralj Magadhe, sin kraljice Videhi, ne nalazi priliku, ne nalazi uporište da ih napadne. Ali u budućnosti, monasi, Liććhavi će postati slabi, mekih i nežnih ruku i nogu; spavaće na mekim krevetima, sa jastucima punjenim pamukom, sve dok sunce visoko ne odskoči. Tada će kralj Ađātasattu naći priliku, naći uporište da ih napadne.