Kraj Sāvatthīja. „Monasi, kada ne bi bilo zadovoljenja u elementu zemlje, bića ne bi bila opčinjena elementom zemlje. Ali pošto u elementu zemlje postoji zadovoljenje, bića jesu opčinjena elementom zemlje. Kada u elementu zemlje ne bi bilo opasnosti, bića ne bi izgubila interes za elemenat zemlje. Ali pošto u elementu zemlje postoji opasnost, bića postaju otrežnjena u pogledu elementa zemlje. Kada u elementu zemlje ne bi bilo izlaza, bića ne bi napustila elemenat zemlje. Ali pošto u elementu zemlje postoji izlaz, bića napuštaju elemenat zemlje. Kada u elementu vode ne bi bilo zadovoljenja… Kada u elementu vatre ne bi bilo zadovoljenja… Kada u elementu vazduha ne bi bilo zadovoljenja, bića ne bi bila opčinjena elementom vazduha. Ali pošto u elementu vazduha postoji zadovoljenje, bića jesu opčinjena vazduhom kao elementom. Kada u elementu vazduha ne bi bilo opasnosti, bića ne bi izgubila interes za vazduh kao elemenat. Ali pošto u elementu vazduha postoji opasnost, bića postaju otrežnjena u pogledu elementa vazduha. Kada u elementu vazduha ne bi bilo izlaza, bića ne bi napustila elemenat vazduha. Ali pošto u elementu vazduha postoji izlaz, bića napuštaju elemenat vazduha.