Kraj Sāvatthīja. „Monasi, ovaj krug preporađanja je bez vidljivog početka. Ta prva tačka nije vidljiva bićima koja, ometena neznanjem i okovana žudnjom, tumaraju i preporađaju se. Zamislite, monasi, da neki čovek uzme ovu veliku zemlju i od nje pravi kuglice od gline veličine koštice žižule, pa ih ređa na stranu govoreći: ’Ovo je moj otac, a ovo je otac mog oca’. Pre bi taj čovek potrošio svu ovu veliku zemlju, nego što bi stigao na kraj tog niza svojih muških predaka. A zašto? „Monasi, ovaj krug preporađanja je bez vidljivog početka. Ta prva tačka nije vidljiva bićima koja, ometena neznanjem i okovana žudnjom, tumaraju i preporađaju se. Tako dugo vremena ste patnju doživljavali, oštar bol doživljavali, propast doživljavali i groblja uvećali. Dovoljno je to, monasi, da nestane ta opčinjenost uslovljenim stvarima, da se ugasi strast za njima, da postanete oslobođeni.”

1. Prvo poglavlje

Suze Kraj Sāvatthīja. „Monasi, ovaj krug preporađanja je bez vidljivog početka. Ta prva tačka nije vidljiva bićima koja, ometena neznanjem i okovana žudnjom, tumaraju i preporađaju se. „Šta mislite, monasi, čega je više: suza koje ste prolili i isplakali dok ste dugo vremena tumarali i preporađali se, jadikujući i naričući zbog spajanja sa onim što vam nije milo i razdvajanja od onoga što vam je milo – ili vode u četiri velika okeana?” „Poštovani, prema onome kako mi razumemo učenje koje nam je Blaženi izložio, više je suza koje smo prolili i isplakali dok smo dugo vremena tumarali i preporađali se, jadikujući i naričući zbog spajanja sa onim što nam nije milo i razdvajanja od onoga što nam je milo, nego vode u četiri velika okeana.”