Monasi, kada su u plemenitom učeniku ova dva znanja pročišćena i blistava – znanje o Dhammi i znanje o zaključivanju – on se tada naziva plemenitim učenikom koji je usavršen u razumevanju, koji je usavršen u viđenju, koji se dosegao ovu istinitu Dhammu, koji vidi ovu istinitu Dhammu, koji poseduje znanje učitelja, istinsko znanje učitelja, koji je ušao u tok Dhamme, oplemenjen prodornom mudrošću, onaj koji stoji pravo pred vratima Besmrtnog.”

4. Kaḷāra Khattiya

Osnove znanja (2) Kraj Sāvatthīja. „Monasi, podučiću vas o sedamdeset sedam osnova znanja. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” „Da, poštovani,” odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi: „Koje su to, monasi, sedamdeset sedam osnove znanja? Znanje da sa rođenjem kao uslovom, starost i smrt nastaju. Znanje da kada ne postoji rođenje, starost i smrt ne nastaju. Znanje da su i u prošlosti starost i smrt bili uslovljeni rođenjem, i da kada nije bilo rođenja, nije bilo ni starosti i smrti. Znanje da će i u budućnosti starost i smrt biti uslovljeni rođenjem, i da kada ne bude rođenja, neće biti ni starosti i smrti. Znanje da je i to znanje o stabilnosti Dhamme takođe podložno nestanku, podložno propadanju, podložno hlađenju strasti, podložno prestanku.