1. Monasi

Kolita Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se poštovani Mahā Mogallāna obrati monasima: „Prijatelji monasi.” „Prijatelju,” odgovoriše oni. A poštovani Mahāmoggallāna ovako nastavi: „Prijatelji, dok sam boravio u osami, povučen, javi mu se ova misao: ’Plemenita tišina, plemenita tišina’, kažu. A šta li je to plemenita tišina?’ Tada sam pomislio: ’Sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. To zovu plemenitom tišinom.’ Tako i ja, prijatelji, sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu… ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. I dok sam boravio u tom stanju, opet su me zaokupljali opažaji i pažnja povezana sa usmerenom mišlju.