A kad su isprosili hranu u Rāđagahi i vratili se, posle obroka, odoše njih dvojica do Blaženog. Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, poštovani Lakkhaṇa upita poštovanog Mahāmoggallānu: „Dok je poštovani Mahāmoggallāna silazio sa Lešinareve hridi, na jednom mestu se nasmešio. „Koji je uzrok, prijatelju Moggallāna, koji je povod što si se nasmešio?” „Prijatelju, dok sam silazio sa Lešinareve hridi, video sam kostur kako putuje vazduhom. Supovi, vrane i jastrebovi su ga pratili, kljucali ga među rebra, komadali i razvlačili. A on je ispuštao krike bola. Tada sam pomislio: „Zadivljujuće je to, čudesno je to, da postoji takvo biće, da postoji takav zloduh, da postoji takvo ponovno rođenje!’”