I upravo zato što poklanja pažnju stvarima kojima nisu vredne pažnje, a ne onima koje jesu vredne njegove pažnje, upravo zato još nenastali otrovi u njemu nastaju, a oni već nastali se pojačavaju. Ovako on pogrešno razmišlja: ’Jesam li živeo u prošlosti? Ili nisam živeo u prošlosti? Šta sam bio u prošlom životu? Kakav sam bio u prošlom životu? Ako sam bio takav, gde sam živeo? Hoću li živeti i u budućnosti? Ili neću imati budući život? Šta ću biti u budućem životu? Kakav ću biti u budućem životu? Ako ću biti takav, gde ću živeti?’ Ili on lupa glavu o neposrednoj sadašnjosti: ’Da li ja postojim? Ili ne postojim? Ko sam ja? Kakav sam ja? Otkud je ovo biće nastalo? Kuda ide?’