Kada je moj koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojani stabilan, usmerih ga ka znanju o uklanjanju otrova. Videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je patnja’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je nastanak patnje’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je prestanak patnje’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je put koji vodi prestanku patnje’. Videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo su otrovi’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je nastanak otrova’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je prestanak otrova’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je put koji vodi prestanku otrova.’ Kada sam znao i video tako, moj um beše oslobođen otrova želje za zadovoljstvima čula, oslobođen otrova želje za bivanjem, oslobođen otrova neznanja. Neposredno sam znao: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’. Takvo, monasi, beše treće istinsko znanje koje stekoh u trećem delu noći. Neznanje beše razvejano i javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana i pojavilo se svetlo, baš kao što se to događa onome ko je marljiv, predan i odlučan.