A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: 'Bićemo posvećeni budnosti. Tokom dana, dok hodamo ili sedimo, pročišćavaćemo svoj um od svih stanja koja ga ometaju. U prvoj trećini noći, dok hodamo ili sedimo, pročišćavaćemo svoj um od svih stanja koja ga ometaju. U drugoj trećini noći leći ćemo na desnu stranu, u lavlji položaj, s jednim stopalom povrh drugog, sabrani i s jasnim razumevanjem, pošto smo u svom umu odredili vreme za ustajanje. Kad ustanemo, u poslednjoj trećini noći, dok hodamo ili sedimo, pročišćavaćemo svoj um od svih stanja koja ga ometaju.' No, vi monasi možete ovako razmišljati: 'Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom, govorom i umom su pročišćeni; naš način života je pročišćen; stražarimo na vratima čula, umereni smo u jelu i posvećeni budnosti.' Toliko je dovoljno … I možda se zadovoljite time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, još ima toga što treba učiniti.