Tako, monasi, neki monah živi zavistan od neke osobe. I dok tako boravi, njegova još neuspostavljena svesnost se uspostavlja, njegov nekoncentrisan um postaje koncentrisan, njegovi neuklonjeni otrovi bivaju uklonjeni, on dostiže još nedostignutu najvišu sigurnost od ropstva. Isto tako, potrepštine za život onoga ko je otišao u beskućnike – ogrtač, hrana, mesto za odmor i lekovi – nije mu teško obezbediti. Takav monah bi ovako trebalo da razmišlja: ’Živim zavistan od te osobe. I dok tu boravim, moja još neuspostavljena svesnost se uspostavlja… dostižem još nedostignutu najvišu sigurnost od ropstva. Isto tako, potrepštine za život… nije mi teško obezbediti.’ Pošto je tako promislio, takav monah trebalo bi da nastavi da sledi tu osobu do kraja života; ne treba da je napušta. Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga. Medenjak