„Može, prijatelji. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume hranu, nastanak hrane, nestanak hrane i put koji vodi nestanku hrane, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme. A šta je to hrana, šta je nastanak hrane, šta je nestanak hrane i šta je put koji vodi nestanku hrane? Postoje četiri vrste hrane za održavanje bića koja su već nastala i za podršku onima koja tek treba da se rode. Koje četiri? Fizička hrana, gruba ili fina; kontakt kao druga; mentalni obrasci kao treća; svest kao četvrta. Pojavom žudnje nastaje i hrana. Prestankom žudnje nestaje i hrana. A put koji vodi nestanku hrane upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. Kad plemeniti učenik ovako razume hranu, nastanak hrane, nestanak hrane i put koji vodi nestanku hrane, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka pohlepi, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ’Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”