Onda su lovac na jelene i njegovi pomagači ovako razmišljali: ‘Jeleni iz trećeg krda su lukavi i vešti poput čarobnjaka i vračeva. Pojedu mamac koji smo postavili, a da i ne znamo kad dođu i odu. Kako bi bilo da postavimo mamac okružen pletenim prućem? Tada bismo možda mogli da vidimo gde obitava to treće krdo, gde se krije.’ Tako i učiniše, te otkriše gde obitava treće krdo, gde se krije. I tako jeleni iz trećeg krda takođe nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Kako bi bilo da naše boravište bude tamo gde lovac i njegovi pomagači ne mogu doći? Učinivši tako, nećemo jesti lakomo i nećemo jurnuti pravo na mamac koji je lovac postavio. Na taj način nećemo postati omamljeni. Kad nismo omamljeni, nećemo postati nepažljivi. Kad nismo nepažljivi, lovac s nama neće uraditi šta mu je volja, upravo zbog tog mamca.’ Tako i učiniše.