Tom je prilikom brahman Sundarika Bhāradvāđa sedeo nedaleko od Bude. I onda reče Blaženome: „Da li učitelj Gotama odlazi do Bāhukā reke da se okupa?” „Zašto bih, brahmane, išao baš do Bāhukā reke da se okupam? Šta je to u stanju da učini Bāhukā?” „Učitelju Gotama, mnogi smatraju da Bāhukā donosi oslobođenje, mnogi smatraju da donosi dobre zasluge i mnogi svoja loša dela peru u Bāhukā reci.” Onda se Blaženi obrati brahmanu Sundarika Bhāradvāđi ovim stihovima: „Bāhukā i Adhikakkā, Gayā i Sundarikā takođe, Sarassatī i Payāga, a i potok Bahumatī – u njima se neznalica može kupati doveka i opet neće svoja nedela oprati. Šta to Sundarikā može odneti? Šta Payagā? Šta Bāhukā? One zlotvora pročistiti ne mogu, čoveka što okrutna i gnusna počini dela. Onome ko je čist u srcu uvek je dan proleća, sveti dan; onaj ko je časnih dela, čistog srca svoju vrlinu do savršenstva dovodi. To je mesto, brahmane, na kojem treba da se okupaš, da sebe učiniš utočištem svih bića. I ako ne govoriš laži, ne povređuješ druga živa bića, ne uzimaš što ti ponuđeno nije, s poverenjem u sebi i bez gramzivosti, zašto bi uopšte išao u Gayu? Jer svaki izvor bi za tebe bio Gayā.”