„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” „Može, prijatelji. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume vezivanje, nastanak vezivanja, prestanak vezivanja i put koji vodi prestanku vezivanja, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme. A šta je vezivanje, šta je nastanak vezivanja, šta je prestanak vezivanja i šta je put koji vodi prestanku vezivanja? Postoje ove četiri vrste vezivanja: vezivanje za zadovoljstva čula, vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale i vezivanje za verovanje u postojanje trajnog sopstva. Nastankom žudnje, tu je i nastanak vezivanja. Prestankom žudnje, tu je i prestanak vezivanja. A put koji vodi prestanku žudnje upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija. Kad plemeniti učenik ovako razume vezivanje, nastanak vezivanja, prestanak vezivanja i put koji vodi prestanku vezivanja, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti… on ovde i sada okončava patnju. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.”