I pomislih: Šta bi bilo ako bih uzimao samo malo hrane, svaki put tek po zalogaj, čorbu od pasulja, čorbu od sočiva, boranije ili graška. I tako uzeh sasvim malo hrane, svaki put po zalogaj, bilo čorbe od pasulja, bilo čorbe od sočiva, boranije ili graška. I tako, telo mi postade poput kostura. Zato što sam jeo tako malo, udovi mi postadoše poput stabljika vinove loze ili bambusa. Zato što sam jeo tako malo, leđa mi postadoše poput grbe kamile. Zato što sam jeo tako malo, rebra su mu štrčala poput krovnih greda na polurazrušenom ambaru. Zato što sam jeo tako malo, oči mi upadoše duboko u očne duplje, nalik odblesku vode u dubokom izvoru. Zato što sam jeo tako malo, glava mi se smežurala i svela kao što se tikva smežura i uvene na vetru i suncu. Zato što sam jeo tako malo, koža na stomaku mi se prilepila za kičmu. Ako bih dodirnuo stomak, osetio bih kičmu, ako bih dodirnuo kičmu, osetio bih i kožu na stomaku. Zato što sam jeo tako malo, ako bih obavljao veliku ili malu nuždu, tu bih se i stropoštao pravo na lice.