Na to se Blaženi ovako obrati tom monahu: „Hajde, monaše, reci tim monasima u moje ime da ih Učitelj zove.” „Da, poštovani gospodine”, odgovori on, ode do onih monaha i reče im: „Učitelj poziva poštovane.” „Da, prijatelju”, odgovoriše oni i odoše do Blaženog. Pošto se poklone, sedoše sa strane. A Blaženi ih upita: „Monasi, je li istina da se svađate i prepirete, da ste duboko podeljeni, ranjavate jedni druge rečima kao bodežima; niti jedni mogu da ubede druge, a niti drugi mogu da ubede prve, niti jedni mogu da uvere druge, a niti drugi mogu da uvere prve?” „Jeste.” „Monasi, šta mislite? Kada se svađate i prepirete, kada ste duboko podeljeni, ranjavate jedni druge rečima kao bodežima, da li time na javnom ili privatnom mestu postupate telom, govorom i umom vođeni prijateljskom ljubavlju prema svojim saputnicima u svetačkom životu?„ „Zaista ne.” „Dakle, monasi, kad se svađate i prepirete, kada ste duboko podeljeni, te ranjavate jedni druge rečima kao bodežima, time na javnom ili privatnom mestu ne postupate telom, govorom i umom vođeni prijateljskom ljubavlju prema svojim saputnicima u svetačkom životu.