„Dobro je, Anuruddha, dobro je. Nadam se da sva trojica živite marljivi, predani i odlučni. „Svakako, poštovani gospodine, živimo marljivi, predani i odlučni. „Ali kako, Anuruddha, uspevate tako da živite? „Ko god se od nas prvi vrati iz sela, iz prošenja hrane, priprema mesta za sedenje, vodu za piće i pranje zdela, na mesto stavlja posudu za otpatke. Ko god se od nas vrati poslednji, ukoliko želi jede ono što je pre­ostalo; inače, baci to na mesto gde nema trave ili sipa u vodu u kojoj nema živih bića. Rasprema mesta za sedenje i odnosi vodu za piće i pranje zdela. Odnosi posudu za otpatke, pošto ju je oprao, te počisti mesto na kojem se jede. Ko god da primeti kako su posude sa vodom za piće, pranje zdela ili čišćenje toaleta skoro prazne, pobrine se da ih napuni. Ako su teške da ih nosi, pozove rukom nekoga u pomoć i oni je prenesu zajedničkim snagama, ali zbog svega toga mi ne prekidamo plemenitu ćutnju. Umesto toga, svakih pet dana okupimo se i celu noć razgovaramo o Dhammi. Tako živimo marljivi, predani i odlučni. „Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali dok tako sva trojica živite marljivi, predani i odlučni, jeste li dostigli bilo kakve nadljudske osobine, isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih, ugodno boravište? „Kako da ne! Tako, poštovani gospodine, kad god poželimo, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazimo i ostajemo na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. To su nadljudske osobine, istica­nje u znanju i viđenju dostojno plemenitih, ugodno boravište do kojeg smo stigli živeći marljivi, predani i odlučni.