Na to jedan od monaha upita Blaženog: „Ali kako to Blaženi iznosi i objavljuje svoje učenje na način da se ne prepire sa bilo kime na ovom svetu, sa njegovim božanstvima, Mārom i Brahmom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, plemenitim i običnim ljudima? I kako to opažaji ne uznemiruju onog brahmana koji živi odvojen od zadovoljstava čula, bez zbunjenosti, lišen briga, oslobođen žudnje za bilo kakvom vrstom bivanja?” ako u njemu nema ničega što bi bilo povod za oduševljenje, priželjkivanje i vezivanje, to je onda kraj prikrivenoj sklonosti ka strasti, prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, prikrivenojsklonosti ka gledištima, prikrivenoj sklonosti ka sumnjičavosti, prikrivenoj sklonosti ka obmanutosti, prikrivenoj sklonosti ka želji za bivanjem, prikrivenoj sklonosti ka neznanju. To je kraj posezanju za batinama i oružjem, svađama, tučom, sukobima, optuživanjima, uvredama i laganjem; tada ta loša, nepoželjna stanja nestaju bez ostatka.” Tako reče Blaženi. Potom Srećni ustade sa mesta na kojem je sedeo, pa otide u svoju kolibu.