Poštovani Sāriputta hitro pokupi svoju prostirku za sedenje i zaputi se za poštovanim Puṇṇa Mantāṇiputtom, pazeći da ga ne izgubi iz vida. Onda poštovani Puṇṇa Mantāṇiputta zađe u Slepčev gaj, te sede u podnožje nekog drveta da tu provede ostatak dana. Poštovani Sāriputta takođe zađe u Slepčev gaj, te sede u podnožje nekog drveta da tu provede ostatak dana. Kad je palo veče, poštovani Sāriputta izađe iz osame, otide do poštovanog Puṇṇa Mantāṇiputte i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i ovako reče poštovanom Puṇṇa Mantāṇiputti: „Prijatelju, živimo li ovaj svetački život predvođeni našim učiteljem Blaženim?” „Da, prijatelju.” „Ali, prijatelju, da li radi pročišćenja vrline živimo svetački život predvođeni Blaženim?” „Ne, prijatelju.” „Da li onda, radi pročišćenja uma, živimo svetački život predvođeni Blaženim?” „Ne, prijatelju.” „Da li onda, radi pročišćenja gledišta, živimo svetački život predvođeni Blaženim?” „Ne, prijatelju.” „Da li onda, radi pročišćenja prevazilaženjem sumnjičavosti, živimo svetački život predvođeni Blaženim?” „Ne, prijatelju.” „Da li onda, radi pročišćenja znanjem i viđenjem toga šta jeste put i šta nije put, živimo svetački život predvođeni Blaženim?” „Ne, prijatelju.” „Da li onda, radi pročišćenja znanjem i viđenjem prakse, živimo svetački život predvođeni Blaženim?” „Ne, prijatelju.”