Onda tih pet monaha, kad sam ih tako podučio i uputio, iako i sami podložni rođenju, uvidevši opasnost u onome što je podložno rođenju i onda tragajući za nerođenim, za najvišom sigurnošću od ropstva, za nibbānom, dostigoše nerođeno, najvišu sigurnost od ropstva, nibbānu; iako i sami podložni starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju, uvidevši opasnost u onome što je podložno starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju, i onda tragajući za onim što ne stari, ne oboleva, ne umire, ne tuguje, ne uprlja se, za najvišom sigurnošću od ropstva, za nibbānom, dostigoše ono što ne stari, ne oboleva, ne umire, ne tuguje, ne uprlja se, najvišu sigurnost od ropstva, nibbānu. Znanje i viđenje se u njima javiše: ‘Neopozivo je naše oslobođenje, ovo je rođenje poslednje; nema više novoga rađanja.’ Monasi, postoji pet struna zadovoljstva čula. Kojih pet? Oblici dostupni oku za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. Zvuci dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. To je pet vrsta zadovoljstava čula. Za one askete i brahmane koji su vezani sa tih pet struna zadovoljstva čula – omamljeni njima, potpuno im predani, prepuštaju im se, a ne uviđaju opasnost u njima, niti razumeju kako da im pobegnu – može se reći: ‘Oni su u zagrljaju nesreće, u zagrljaju propasti, Zli s njima može da radi šta mu je volja.’