Kad plemeniti učenik ovako razume neznanje, nastanak neznanja, nestanak neznanja i put koji vodi nestanku neznanja, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ’Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.” „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” „Može, prijatelji. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume otrove, nastanak otrova, prestanak otrova i put koji vodi prestanku otrova, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme. A šta su otrovi, nastanak otrova, prestanak otrova i put koji vodi prestanku otrova? Postoje ova tri otrova: otrov žudnje za zadovoljstvima čula, otrov žudnje za večnim postojanjem i otrov neznanja. Nastankom neznanja, tu je i nastanak otrova. Prestankom neznanja, tu je i prestanak otrova. A put koji vodi prestanku otrova upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.