Ali onda prihvatiše gledišta kao što je… „posle smrti Tathāgata postoji” i „posle smrti Tathāgata ne postoji”, „posle smrti Tathāgata i postoji i ne postoji” i „posle smrti Tathāgata niti postoji niti ne postoji” Tako askete i brahmani treće vrste nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole Mārine. Kako bi bilo da naše boravište bude tamo gde Māra i njegovi pomagači ne mogu doći? Učinivši tako, nećemo ipak jesti lakomo i nećemo jurnuti pravo na mamac koji je Māra postavio i materijalne stvari ovoga sveta. Na taj način nećemo postati omamljeni. Pošto nismo omamljeni, nećemo postati nepažljivi. Kad nismo nepažljivi, Māra s nama neće uraditi šta mu je volja, upravo zbog tog mamca i materijalnih stvari ovoga sveta.’ Tako i učiniše. I tako se askete i brahmani četvrte vrste oslobodiše moći i kontrole Mārine. Zato vam kažem, ti askete i brahmani nalik su jelenima iz četvrtog krda. A kuda to Māra i njegovi pomagači ne mogu doći? Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji prate usmerena misao i istraživanje, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru, da je postao nevidljiv za Zlog, tako što je Mārino oko pomutio. I opet, smirivanjem usmerene misli i istraživanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopou­zdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru… I opet, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, uz fizički osećaj zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru…