Kad plemeniti učenik ovako razume mentalne obrasce, nastanak mentalnih obrazaca, nestanak mentalnih obrazaca i put koji vodi nestanku mentalnih obrazaca, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ’Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.” „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” „Može, prijatelji. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi prestanku neznanja, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme. A šta je neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi prestanku neznanja? Ne znati o patnji, ne znati o nastanku patnje, ne znati o prestanku patnje, ne znati o putu koji vodi prestanku patnje – to se naziva neznanje. Nastankom otrova, tu je i nastanak neznanja. Prestankom otrova, tu je i prestanak neznanja. A put koji vodi prestanku neznanja upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.