Ako čovek stekne bilo kakvu imovinu dok radi i muči se, dok ulaže napor, on doživljava bol i tugu nastojeći da je zaštiti: ’Kako da ni kraljevi ni lopovi ne uzmu moju imovinu, da je vatra ne sagori, ni voda ne odnese, niti da je gramzivi naslednici raznesu?’ I dok čuva i štiti svoju imovinu, kraljevi ili lopovi je uzmu, vatra je sagori, voda je odnese ili je gramzivi naslednici raznesu. I onda tuguje, žali i nariče, plače udarajući se u prsa i postaje rastresen, jadikujući: ’Ono što sam imao, sada više nemam!’ I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula vidljiva ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula. Dalje, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom, zadovoljstvima čula kao izvorom, zadovoljstvima čula kao osnovom, jednostavno zbog zadovoljstava čula, kraljevi se svađaju sa kraljevima, plemići s plemićima, brahmani sa brahmanima, kućedomaćini s kućedomaćinima; majka se svađa sa sinom, sin s majkom, otac sa sinom, sin sa ocem; brat se svađa sa bratom, brat sa sestrom, sestra sa bratom, prijatelj s prijateljem. Tokom tih svađa, kavgi i prepirki nasrću jedni na druge pesnicama, grumenom zemlje, štapovima ili noževima, čime uzrokuju smrt ili tešku patnju. I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula vidljiva ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.