Potom, znajući da je Blaženi prihvatio, Saććaka, nigaṇṭhin sin, obrati se Liććhavijima: „Čujte me, Liććhavi. Pozvao sam asketu Gotamu, zajedno sa monaškom sanghom, sutra na obrok. Možete i vi doneti šta god mislite da bi bilo prikladno za njega.” Kad je noć prošla, Liććhavi donesoše pet stotina ukrašenih posuda pirinča u mleku kao dar u hrani. Onda Saććaka, nigaṇṭhin sin, naredi da se u njegovom parku pripreme različite vrste hrane, te posla poruku za Blaženog: „Vreme je, učitelju Gotama, obrok je spreman.” I tako, ujutro, Blaženi se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa zajedno s monaškom sanghom krenu put parka koji je pripadao Saććaki, nigaṇṭhinom sinu, i tamo sede na pripremljeno mesto. Onda Saććaka, nigaṇṭhin sin, svojim rukama posluži i različitim vrstama jela ugosti monašku sanghu predvođenu Blaženim. Kad je Blaženi jeo i izvadio ruke iz činije, Saććaka, nigaṇṭhin sin, sede na niže mesto, sa strane, te reče Blaženome: „Učitelju Gotama, neka zasluga i veliki plodovi ovog darivanja budu na sreću darivalaca.” „Aggivessana, šta god da dolazi od davanja onome ko je poput tebe–nekome ko se nije oslobodio strasti, nije oslobodio mržnje, nije oslobodio obmanutosti–to će biti za darovatelje. A šta god da dolazi od davanja onome ko je poput mene–nekome ko se jeste oslobodio strasti, jeste oslobodio mržnje, jeste oslobodio obmanutosti–to će biti za tebe.” Dugi govor Saććaki