(II) Ako se, dok posvećuje pažnju nekom drugom znaku povezanim s onim što je korisno, u monahu još uvek javljaju loše, štetne misli povezane sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću, onda bi trebalo da istražuje opasnost u tim mislima ovako: ’Ove misli su štetne, zaslužuju prekor, na kraju donose patnju.’ I dok tako analizira opasnosti koje se kriju u tim mislima, te loše, štetne misli, povezane sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću, bivaju u njemu napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše. Baš kao što bi muškarac ili žena, mladi, u ranoj životnoj dobi, skloni kićenju, bili zgroženi, poniženi i zgađeni kada bi im neko oko vrata obesio leš zmije, psa ili čoveka, na isti način… kada monah analizira opasnosti koje se kriju u tim mislima… njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše. (III) Ako se loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, još uvek javljaju u monahu dok analizira opasnosti koje se kriju u tim mislima, tada bi trebalo da se trudi da zaboravi te misli i prestane da se obazire na njih. I dok se on trudi da zaboravi te misli i ne obazire na njih, te loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, bivaju u njemu napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše. Baš kao što bi čovek oštroga vida, ne želeći da vidi oblike koji su mu u vidnom polju, zatvorio oči ili okrenuo glavu na drugu stranu, na isti način… kada se monah trudi da zaboravi te misli i ne obazire se na njih… njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.