I opet, sa potpunim nadilaženjem područja ničega, monah ulazi i ostaje u području ni opažanja ni neopažanja. To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, monah ulazi i ostaje u području prestanka opažaja i osećaja. Tako što ih uvidi svojom mudrošću, njegovi otrovi bivaju potpuno uklonjeni. To je takođe stanje, više i tananije nego što su to znanje i viđenje. Sve su to stanja koja su viša i tananija od znanja i viđenja. Zbog toga, brahmane, kažem da je ta osoba poput čoveka kojem treba dobra drvena građa, traga za dobrom drvenom građom i tragajući za zdravim drvetom naiđe na veliko drvo snažnog debla. A on naseče srž stabla i ponese ga znajući da je to srž stabla. I tako, šta god da je mislio da napravi od dobre drvene građe, dobro će mu poslužiti za to. Tako, brahmane, korist od ovog svetačkog života nisu dobitak, poštovanje i dobar glas, niti je korist pročišćenje vrline, niti je korist usavršenost u koncentraciji, niti su korist znanje i viđenje. Samo neopozivo oslobođenje uma jeste cilj svetačkog života, to je njegova srž i njegov vrhunac. Kad ovo bi rečeno, brahman Pingalakoććha reče Blaženome: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog zaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!