Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi, nedugo pošto je Devadatta otišao. Tu se Blaženi, u vezi sa Devadattom, ovako obrati monasima: „Monasi, recimo da neki čovek iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ’Žrtva sam rođenja, starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno da je moguće stići na kraj čitavog tog okeana patnje.’ I kad je otišao u beskućnike, stiče dobitak, poštovanje i dobar glas. Zadovoljan je tim dobitkom, poštovanjem i dobrim glasom, njegova namera biva ostvarena. Na osnovu toga sam sebe hvali, a druge kritikuje ovako: ’Stekao sam dobitak, poštovanje i dobar glas, ali ovi drugi monasi su nepoznati, niko za njih i ne zna.’ Tako postaje opijen dobitkom, poštovanjem i dobrim glasom, te je sve više nepažljiv, osvaja ga nepažljivost. Pošto je nepažljiv, živi u patnji. Zamislite čoveka kojem treba dobra drvena građa, traga za dobrom drvenom građom i tragajući za zdravim drvetom, naiđe na veliko drvo snažnog debla. Zanemarivši srž stabla, njegov meki deo, unutrašnju koru i spoljašnju koru, naseče on grane i lišće, te ih ponese misleći da je to srž stabla. Onda čovek dobroga vida, kad ga sretne, kaže: ’Ovaj dobri čovek nije znao šta je srž stabla, njegov meki deo, unutrašnja kora, spoljašnja kora, niti grane i lišće. Pošto mu je bila potrebna dobra drvena građa, tragajući za dobrom drvenom građom, naišao je na veliko drvo snažnog debla. Zanemarivši srž stabla, njegov meki deo, unutrašnju koru i spoljašnju koru, nasekao je grane i lišće te ih poneo misleći da je to srž stabla. Šta god da je ovaj dobri čovek mislio da napravi od dobre drvene građe, ovo mu neće poslužiti za to.’ Isto tako, monasi, kad čovek iz poverenja napusti domaćinski život … tada živi u patnji. Takav se monah smatra onim koji je od svetačkog života uzeo tek granje i lišće, te se time zadovoljio.