„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” „Može, prijatelji. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume žudnju, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi prestanku žudnje, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme. A šta je žudnja, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi prestanku žudnje? Postoji ovih šest vrsta žudnje: žudnja za oblicima, žudnja za zvukovima, žudnja za mirisima, žudnja za ukusima, žudnja za dodirima i žudnja za sadržajima uma. Nastankom osećaja, tu je i nastanak žudnje. Prestankom osećaja, tu je i prestanak žudnje. A put koji vodi prestanku žudnje upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija. Kad plemeniti učenik ovako razume žudnju, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi prestanku žudnje… on ovde i sada okončava patnju. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”